Турска гради други Босфор

Када је пре скоро две године премијер Тајип Ердоган лансирао идеју о изградњи канала „Истанбул” како би спасао милионски град на обалама Босфора, многи су поверовали да је то празно обећање каква политичари олако дају уочи избора да би привукли гласаче. Поготово што је тај грандиозно „луди пројекат”, како га од првог дана многи називају, после тога све до сада био гурнут у заборав.

Влада је ове седмице дала „зелено светло” за прокопавање канала „Истанбул”, а тај посао је поверен Високој комисији за планирање. Пре тендера, који се припрема, биће изграђени прилазни путеви и други пропратни објекти.

„Ми смо уверени да је то веома реалан пројекат о коме ће се причати у свету”, изјавио је помоћник премијера Али Бабаџан најављујући почетак изградње канала.

Канал треба да се прокопа од Црног до Мраморног мора, западно од Босфора. Тако ће стари, европски део Истанбула, постати вештачко острво. Он ће бити дугачак најмање 45 километара, дубок 25 а широк 150 метара. Канал ће моћи да прими и највеће пловеће грдосије, укључујући и танкере који свакодневно превозе нафту из Русије и других земља у црноморском региону.

У влади још не саопштавају колико ће коштати мамутски пројекат, али верују да то неће бити већи проблем за економски све моћнију Турску. Није јасно ни када ће бити завршен, мада се незванично помиње 2023. година, када пада стогодишњица стварања модерне турске државе.

Канал коначно треба да спасе Истанбул, који је последњих година озбиљно угрожен пошто је Босфор постао уско грло за бродове који иду од Црног до Мраморног мора и обратно. У питању је годишње више од 50.000 мањих и већих пловила. Међу њима је све више танкера који, како се процењује, кроз милионски град годишње пронесу 150 милиона тона петролеја. И поред мера предострожности учестале су хаварије после којих је у неколико наврата Босфор био у пламену.

Поборници заштите мегалополиса поздрављају одлуку владе свеједно што ће тај објекат сигурно прогутати десетине милијарди долара.

„Истанбул се мора спасти, то нема цену”, истичу они и тврде да је Босфор сада чак три пута оптерећенији него Суецки канал.

Према Конвенцији из Монтреа, која је усвојена 1936. године, у време мира пловидба цивилних бродова је слободна кроз Босфор и Дарданеле. Али индустријски развој је у међувремену учинио своје: у почетку кроз мореузе је дневно пролазило 15 а сада 150 бродова. Било је предлога да се тај међународни документ промени и уведу ограничења за пловидбу кроз мореузе, што не прихватају земље које леже на обалама Црног мора јер је то за њих једини морски прозор у свет.

На обалама канала треба, како се планира, да никне модерни град, нови аеродром, а градиће се и лука. То ће спасти стари Истанбул који је већ угрожен новим грађевинама од бетона, гвожђа и стакла, које, као трн у оку, нарушавају поглед на древне византијске и османске споменике.

Многи ову идеју покушавају да исполитизују. То је нереалан, прескуп пројекат који је у служби личног престижа садашње председника владе, истичу у опозицији и тврде да није случајно што је почетак изградње најављен баш сада, када се примичу председнички избори који треба да се одрже средином идуће године. Премијер Ердоган ће се, то је већ јавна тајна, кандидовати за новог шефа државе.