Истопљена глумачка харизма

Мотив за гледање филма „Заборав“ Џосефа Косинског може бити само Том Круз, односно радозналост да се види докле је ова гига-мегазвезда стигла у својој низлазној путањи великих акционих хероја. Уколико би се препорука за гледање свела само на „Трон-Легат“, онај ужас од претходног филма поменутог редитеља, сигурно би се остајало код куће.

  Том Круз, у годинама у којима јесте, негде је на раскршћу глумачке каријере, јер не може довека да игра набилдованог момка у вечитим немогућим мисијама. Ако се сетимо „Топ гана“ који га је прославио и, нарочито, ако се сетимо његове улоге у Андерсоновој „Магнолији“, може се закључити да би Круз сигурну глумачку будућност могао да нађе у драмским ролама, јер је неспорно да има драмске потенцијале. У сваком случају, биће занимљиво видети за шта се определио. У међувремену, нашао се у научнофантастичном „Забораву“, у жанру у којем се до сада није тако често окушавао.  

 Овог пута Круз тумачи лик Џека Харпера, једног од последњих механичара за беспилотне летелице који је стациониран на разрушеној Земљи 2077. године, док је остатак човечанства, после исцрпљујућег нуклеарног рата са ванземаљцима, населио Сатурнов месец Титан. Харпер патролира небом обављајући редовне задатке све до тренутка, када спасавајући лепу незнанку из оборене летилице, не покрене серију догађаја који ће га натерати да преиспита своја сећања и све што зна. И тако се судбина човечанства, па и читав филм, сваљује на његова јуначка плећа...

 Косински, који је сценарио базирао на својој графичкој новели, гради типични дистопијски филм (фикционо тоталитарно друштво са угњетавајућом контролом појединца), у којем доминирају маштовити филмски призори у комбинацији са обиљем празног хода. Амбиције су му биле велике. На основу пречестог коришћења тотала, очигледно је да му је намера била да створи филм великог епског замаха, али брзо постаје јасно да је епика ту само да послужи као везивно ткиво између серијала акционих и пустоловних секвенци. Уверљиве мотивације, једноставно, не постоје.

 Иако је Џек Харпер постављен као проблематичан јунак чија су сећања избрисана, као бунтован и потенцијално занимљив лик, он током филма постаје све статичнији и све неинвентивнији. Крузова харизма као да се топи. Олга Кириленко тумачи лик Харперове супруге Јулије крајње неекспресивно. Њен лик је и плитко и плошно написан, а сличан проблем постоји и са стереотипним ликом Викторије (Андреа Рајсбороу), Харперове партнерке, жене у служби режима која се служи телесним чарима...

 Уз естетику блиску видео-играма, визуелну допадљивост и јунака који живи у будућности а занима га прошлост, време уз „Заборав“ некако прође и срећом све брзо оде у истински заборав.