Ко ће бити крив за несташицу лекова

Ако се остваре прогнозе да грађане већ за десетак дана у државним апотекама очекују озбиљније несташице лекова, кривца за ово стање ћемо тешко наћи. Наиме, у овом часу и представници државних апотека и Управе за јавне набавке, на чијој релацији је дошло до неспоразума у тумачењу закона, тврде да ће кривац за несташицу лекова бити онај други.

Уље на ватру долила је изјава директора Управе за јавне набавке Предрага Јовановића, који тврди да државне апотеке врше притисак и на управу и на државу, јер хоће да наставе да раде по старом, иако су већ 10 година били у обавези да спроводе закон о јавним набавкама.

– Да ли ће се лек набављати по генеричком или фабричком

називу уређује се законом који регулише здравствену област: како пропишу, тако ће набавка ићи. Овде је ситуација кристално јасна, нема препрека да се организују јавне набавке и то је била њихова дужност већ 10 година. То им је наложила и ревизорска установа – каже за „Политику”Јовановић, додајући да ће за евентуалну несташицу бити одговорне апотеке, односно оснивач, локална самоуправа, која је била надлежна за контролу законитости рада.

Јовановић додаје да је апотекама Управа за јавне набавке одавно поручила да спроводе јавне набавке за лекове, а то је учинио и државни ревизор. Он додаје да апотеке нису тако поступиле, а на њихов аргумент да чекају додатна тумачења, одговара да их нема, јер се ништа није мењало 10 година!

Надлежни у апотекама указују да ако спроводу јавне набавке за лекове по садашњим правилима, у апотекама врло брзо више неће бити лекова свих произвођача. Упозоравају такође, да од тренутка када се тендер распише до часа када се оконча набавка, лекова неће бити.

– За све постоји решење. Предвиђено је да се у ванредним ситуацијама за које наручилац није одговоран и крив, дозвољавају хитне набавке како би се премостио период до окончања нормалног поступка јавне набавке. Јасан је механизам хитних набавки да нико, па ни пацијенти не трпе. Питам, зашто одлажу, шта чекају и зашто не поступају по закону. Додатних објашњења нема – категоричан је Јовановић.

Вера Лазовић, заменица апотекарске установе „Београд” и председница радне групе државних апотекара, који су јуче упутили отворено писмо надлежнима, за „Политику” каже да није тачно да нису започели тендер. Дали су претходни распис. Управу за јавне набавке, у међувремену, неколико пута су молили за појашњења, а нису добили одговор.

– Тражили смо да нам објасне како да спроведемо тај закон. Тврдимо да у пракси није могуће спроводити јавне набавке у државним апотекама, а да се не крши закон о здравственом осигурању. Пацијентима не бисмо могли да обезбедимо све лекове са листе, а проблем са несташицом би се јавио са сваком променом листе лекова– каже Лазовићева.

Наша саговорница каже да су још у понедељак, баш од Управе за јавне набавке тражили дозволу за хитну набавку да би превазишли несташицу лекова, која је све извеснија – и одговора нема.

– Нека нам дају потврду да јавне набавке можемо спроводити и на генерички и на трговачки назив лека. Ништа овде није кристално јасно. Не може лек да иде као свака друга роба. Када се набавља друга роба, забрањено је да се наведе име произвођача. Не можете пацијента лечити најјефтинијим леком који сте добили на тендеру. Пацијент мора да има избор свих лекова са листе, а сада апотеке морају јавне набавке да спроводе под заштићеним називима да би имали све лекове са листе. Верујемо да ће се то прецизирати када се почну централизоване јавне набавке и зато смо и тражили да се до тада изузмемо из јавних набавкама – каже наша саговорница.