Басеску у офанзиви

Од нашег дописника
Букурешт, 9. маја - Десет дана пре референдума, на којем Румуни треба да се изјасне да ли се слажу или не са одлуком свог парламента да се председник Трајан Басеску суспендује са дужности због кршења устава, Румунија је, као никада до сада у годинама транзиције, жестоко подељена на два супротна табора. С једне стране су суспендовани председник Басеску и њему верна Демократска странка, чланица европских народњака, а са друге - пет владајућих и опозиционих странака, на челу са социјалдемократима.

Референдумска кампања је достигла овде незабележене оштрине. Пљуште узајамне оптужбе два ушанчена табора, избијају невероватни политички скандали. Обелодањују се сензационални "разобличавајући" документи. И једна и друга страна упозоравају на "недозвољиве махинације", на припреме за подвале и "изборне крађе".

Тек пре неки дан је најзад постало јасно да ће се читава "игра" од 19. маја одвијати под новим правилима, која је утврдио уставни суд. Он је својом недавном одлуком "попунио" шупљину у уставу. Суспендовани председник ће, сходно тим новим правилима која су већ ступила на снагу, моћи лакше да буде опозван. За то је потребно да се бар половина, плус један глас, од бирача изашлих на биралишта - не важи више никакав лимит излазности - изјасни за опозив.

Одржавају се бројни митинзи, маршеви и шетње. Држе се ватрени говори. ТВ екрани су већ усијани од противречних полемика, које се воде сходно правилу пола-пола. Односно, исто време се додељује како Басескуу и његовим присталицама, тако и свим опонентима заједно.

Већ се извлачи закључак да се Басеску боље припремио за референдумске сударе и да је у офанзиви. Он намеће тематику и своје противнике приморава да се бране, да траже одговоре и да га оповргавају. Басеску изгледа да је у пуној снази, док се његови бројни и разнородни опоненти појављују веома бледолико, без опипљивијих доказа да је председник заиста грубо кршио устав, због чега га је 19. априла и суспендовала више него двотрећинска парламентарна већина.

Политички аналитичари су констатовали да се Басескуово "популистичко" обраћање народу заснива на ономе што је тај народ баш вољан да чује. Његови главни слогани су: борба против разуларене олигархије која је сакупила сав "кајмак" транзиције, борба против корупције и "великих лопова", као и против "Москвине руке" која вуче политичке конце у Румунији и меша се у њене унутрашње послове. Не заборавља се, такође, "антикомунистичка" тематика.

Басескуови противници се губе у стерилним детаљима, лако наседају на пробне балоне, нису уједињени и енергични. Све се њихове оптужбе углавном своде на тврдњу да су Басескуове намере "фашистоидне", да он копира Мусолинија и румунске легионаре, да хоће да постане нови "отац нације", односно да једино жуди за влашћу, за диктатуром.

Басеску, међутим, изгледа убедљивији. На његове митинге излази по 15.000-20.000 људи, док се "антибасескуовци" задовољавају са неколико хиљада учесника или разговорима "од врата до врата".

Басеску је одличан оратор, а његови опоненти једва отаљавају своје улоге. Отуд и прве прогнозе које говоре да ће резултат референдума бити 7:3 у корист Басеа, односно да ће се он на белом коњу вратити у председничку палату.

Међу веома осиромашеном масом, у годинама транзиције, посебно "пали" левичарска тврдња Басескуа да су за лоше стање у земљи, и поред њеног пријема у ЕУ, углавном криви "незајажљиви" олигарси. Пошто је више пута од њега тражено да каже конкретно на кога мисли, Басеску је као главног кривца навео нафтног богаташа Динуа Патричуа, власника "Ромпетрола", који је хапшен већ неколико пута под оптужбом да се незаконито обогатио путем финансијских малверзација које су тешко оштетиле државну касу. Узгред да поменемо да се Дину Патричу појављује као један од оних који би веома радо купили панчевачки НИС.

Као и раније, испоставља се да су овдашњи простори веома плодно политичко тле за коришћење "руке Москве". Јер, овде влада ендемична одбојност према "сумњивим махинацијама Кремља". Зато је било довољно да Басеску, у једном од својих интервјуа, употреби "руско страшило" па да се распале латентна антируска осећања. Овога пута није се помињао бољшевизам и КГБ, већ "само" и "директно" учешће извесног Александра Кондјакова, "Путиновог саветника" и лидера "руских масона" у "акцији" за Басескуово суспендовање. Наводно, тај се Кондјаков, не зна се којим поводом, нашао у Букурешту неколико дана пре доношења одлуке румунског парламента и учествовао у реализацији плана за свргавање председника Басескуа. Као "аргумент" помиње се "тајни" сусрет премијера Таричануа са "опасним" Русом. Тај случај је Басеску вешто искористио за сакупљање поена, пошто су његове присталице нашироко разрађивале тему "нове руске опасности".

Ипак, сви се закључци овдашњих политичких аналитичара своде на тврдњу да референдум од 19. маја неће довести до разрешавања дубоке политичке кризе у Румунији, да ће Басескуов повратак у председнику фотељу и даље подгревати крупне раздоре између председника, парламента, владе и политичких странака и да ће све то кочити дубље интегрисање Румуније у ЕУ.

У ствари, тврди се да је ово што се дешава тек прелудијум за друге изборне окршаје који чекају Румунију у 2007. и 2008. и да се Басеску нада да ће пробити изолацију у којој се нашао.