Петлова глава у темељу плаве дворане

Виминацијум, код Старог Костолца – У сусрет догађајима којима ће се на простору Виминацијума обележити 17 векова од доношења Миланског едикта, новинари су прекјуче имали прилику да обиђу овај локалитет. Радници убрзано раде на припреми амфитеатра, а звуци бушилица и алата одјекују простором где ће 18. маја бити отворена изложба Народног музеја у Београду под називом „Константин Велики и Милански едикт 313 – рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије”.

Директорка Народног музеја у Београду Бојана Борић-Брешковић рекла је да ће на изложби бити приказано 180 предмета из периода од првог до четвртог века наше ере из десет музеја Србије. Посетиоци ће видети светски раритет, бисту Константина Великог, откривену 1900. године у Нишу, за коју се претпоставља да је представљала део коњаничке статуе тог владара; потом камеја на којој је приказан Константин Велики како јаше на коњу, погледа упртог у висине, налик Александру Великом, нађена у селу Кусадак код Младеновца, као и сет златног накита откривен у Шаркамену код Неготина. Изложба се сели у Атријум Народног музеја у Београду, од другог до деветог јула, а 19. септембра биће пренета у галерију „Филип Морис” у Нишу.

У римском амфитеатру, балканској Верони, како га је назвао археолог Миомир Кораћ, 18. маја ће Вердијеву оперу „Аида” извести ансамбл Народног позоришта из Београда у режији Бугарина Огњана Драганова.

– Виминацијум је био главни град римске провинције Горње Мезије и ту је била смештена римска легија од 5.500 војника. Чим дође војска на неки простор, около никне град који је овде бројао 30.000 становника. На овом простору ископали смо 14.000 гробова, и у њима нашли 50.000 предмета – римске лампе, скулптуре од жада, светске уникате, који неће моћи да се виде на овој изложби, али ускоро ћемо направити музеј Виминацијума. За само шест година направили смо археолошки парк, и данас овде имамо 60.000 посетилаца – истиче Кораћ и подсећа да је Виминацијум имао своје храмове, позоришта, тргове, улице, јавна купатила, театре, хиподром, царску палату, и све оно што чини један град, а чека их још посла јер је локалитет до сада истражен свега три одсто.

– Са археолошким центром из Минхена радимо пројекат стронцијум анализа. Стронцијум је редак елемент и формира се у нашим зубима и костима у првим годинама живота из биљне и животињске хране коју уносимо. На основу стронцијума се види ко је где рођен. Утврдили смо да је овде постојало чак девет категорија становништва од којих седам нису одавде –каже Кораћ.

Како даље подсећа, овде је један од ретких очуваних амфитеатара, поред римског Колосеума и амфитеатара у Верони и Помпеји, у Италији, Нимесу и Арлу у Француској, и пулске Арене. Истраживања амфитеатра започела су 2007. године. Саграђен је био од дрвета, са око 7.000 места, а реконструишу га у сибирском аришу, налик јели, са нешто већим седиштима, будући да савремени човек воли комфор. У првој фази биће завршено 1.500 места, а радови се настављају после свечаности 18. маја. Тим сачињава 21 археолог (девет доктора наука и 12 докторанада), и још толико осталих стручњака који су подршка из Београда.

Посетиоци Виминацијума, који се налази 12 километара од Пожаревца, могу да разгледају бисте 18 римских владара, библиотеку на спрат, са сликама археолога Милутина Гарашанина, Драгослава Срејовића, Владимира Кондића, Ђорђа Мано-Зисија и других. Библиотека је донација у којој су два легата – Миодрага Томовића и Данице Димитријевић. Ту су истраживачки центар, собе за госте, кухиња где се праве римски специјалитети (један од њих је хлеб без квасца), спа-центар по угледу на маузолеј Гала Плацидија у Равени, са базеном и стубовима прекривеним мозаицима са мотивима годишњих доба, потом сувенирница где могу да се купе керамички пехари, бронзане фибуле у облику животиња, и минијатурне оловне иконе. Незаобилазни су и маузолеј цара Хостилијана са подземним фрескоосликаним гробницама које се могу погледати искључиво у мраку, док повијених леђа ходате подземним путем као у пирамидама; али и импресивна плава дворана чија је предивна плава боја камена, донетог из Италије, добијена вештачким путем. Мозаике у дворани радио је професор Факултета примењених уметности Мирослав Лазовић, често и без хонорара.

– Овде се налазе велики Христов монограм, два саркофага, мозаици, а посетиоци се интересују и за то зашто је мозаик петла на зиду. Док су ископавања била у току, баба Љубина, комшиница, дала нам је најполетнијег петла. У темељ смо ставили његову главу и један римски новчић, да не збунимо археологе за 1.000 година, како би нам објекат хиљаду година био полетан. Од петла смо направили супу мајсторима за ручак, а баба Љубина била је наша суђаја – каже Миомир Кораћ.