Срби са севера раде на подели Косова

Лидери Срба са севера Косова желе да што снажнијом кампањом раде на дестабилизацији Србије јер мисле да дестабилизована Србија неће радити на примени споразума. Као резултат тога они рачунају да ће остати статус кво што се тиче севера.

То практично значи да иду у пројекат реализације поделе Косова и припреме за решење које суштински треба да буде подела Косова.

Они потпуно искључују Србе испод Ибра, а ја бих рекла и Србе у централној Србији, јер после тога би се догодила страховита и политичка и економска криза Србије, оцењује у разговору за „Политику” Рада Трајковић, посланица Јединствене српске листе у Скупштини Косова, коментаришући став српских представника са севера КиМ да не желе референдум за 15 дана и да о формулацији референдумског питања морају они да одлучују.

„Нисам ја неодговорна и није ни мени лако да кажем да споразум треба да се прихвати јер знам реалност у којој већ 13 година с мојим народом на овом простору преживљавам све и свашта. Али, одлично знам да ће без тог потписа Србија бити у тешкој, не само политичкој него и економској кризи, и уколико бисмо морали да напустимо Косово не бисмо имали ни где да останемо и никуд да одемо. А овим споразумом, јачањем Србије, макар се у перспективи стварају услови да ако буде лоше имамо куда да одемо и ко да нас дочека.

Рекли сте недавно да не видите да су Албанци расположени за прихватање Срба као равноправних грађана. У каквој ће онда ситуацији бити косметски Срби, за рецимо годину дана, ако почне да се примењује споразум?

Заједница српских општина подразумева јачање и институционално решавање опстанака Срба на простору КиМ. Значи, овим споразумом Срби ће преко Заједнице српских општина добити институције које ће бити српске и које ће имати своје надлежности и контролу и на тај начин у ствари извући се из дискриминације, надгласавања у парламенту Косова.

Оно што не споре ни наши преговарачи јесте да косметски Срби из уставно-правног оквира Србије прелазе у уставно-правни оквир Косова?

То је велики проблем за Србе, али требало је да се очекује да ће бити проблема од тренутка када је потписан споразум о интегрисаном управљању прелазима. Тада је било јасно да ће се институционални статус Срба решавати унутар оквира КиМ.

Ово је, дакле, само логички след догађаја после онога што је по питању КиМ урадила претходна влада?

То је континуитет, наставак политике која је зацртана у смислу даљег институционалног решавања овог простора.

Када се Срби са севера Космета противе неким потезима власти у Београду врло често им се одговара да заборављају на то да више Срба живи јужно од Ибра. Да ли заиста Срби јужно од Ибра виде неки проблем у ставовима који заступају њихови сународници на северу?

Мислим да Срби са севера Косова већ 13 година живе врло подржавани и од међународне заједнице, ма како то звучало невероватно, и од институционалног лидерства из Приштине и од Београда. Нико до данас није захтевао њихову интеграцију. Напротив, они су уживали многе привилегије за разлику од Срба испод Ибра. Ми смо насилно интегрисани, а ту мислим на нормативе који су долазили из институција у Приштини које ми нисмо могли да избегнемо. Па смо морали да то прихватамо или смо били сурово кажњавани. Сећате се да су Срби одбили да плаћају струју КЕК-у, а до дана данашњег север Косова не плаћа Приштини струју. Нама је струја искључивана и по више месеци, народ је бацао последње намирнице из замрзивача, излазили су на улице, косовска полиција их је пребијала и на крају је предлог свих па и наше државе био – морате да платите струју. Искључиван нам је телефон, па и Хитној помоћи, док сви нисмо прихватили косовску мрежу. Није тачно оно што понекада изјављују наша браћа са севера да су Срби испод Ибра прихватили косовске институције. Ми смо били насилно интегрисани и после толико жртава ипак је овде остало становништво у много већем броју него што је то на северу Косова.

Шта су то Срби с југа Косова добили овим споразумом?

Ми смо најмање добили, али можда смо и навикли да увек будемо у другом плану. Заједница српских општина биће састављена превасходно од општина са севера Косова јер су доминантно настањене Србима, а ми ћемо се у почетку прикључити кроз образовање. А после ћемо се прикључивати и у осталим могућим овлашћењима која је добила Заједница. После успостављања интегрисаног управљања прелазима институције из Приштине и међународне институције обећали су нам да ће део новца ићи за српске општине.

Срби на југу су више него на северу везани за СПЦ, а она сада подржава став Срба са севера?

СПЦ се, нажалост, изјашњава да решење за КиМ може бити и подела. Збуњује нас то јер не можемо да разумемо да је Звечан важнији од Дечана. Збуњује нас то зато што ако бисмо добили поделу верника не би било испод Ибра, тих 80.000 људи полако би нестало. Сигурно би били протерани јер би Албанци, ако би дали север, онда рекли зашто да држимо Србе испод Ибра, створили би немогуће услове за наш опстанак. А то би дугорочно резултирало нестанком наше културне баштине, мислим на манастире. Они би врло брзо престали да имају идентитет српски и православни и постали би косовски.

Према вашим речима, многи људи вам се жале да неће остати на Косову уколико им деца не иду у српске школе, односно уколико буду морала да похађају наставу по косовском образовном систему?

Деца ће ићи у српске школе. Заједница српских општина ће бити та која је одговорна за кадровска решења, да Срби буду директори. Заједница ће бити одговорна за план и програм. Али, ако би био притисак да се мења план и програм, да буде различит од остатка Србије, мислим да то Срби не би прихватили јер се велики део наших налази ван КиМ и никако не прихватају да деца уче различите историје које би их касније можда супротстављале једне против других.

Да ли може примена споразума да утиче на промену националног састава у срединама које су сада претежно настањене Србима?

После потписивања Кумановског споразума и после одласка институција Србије имали смо велике сеобе. Када је у питању овај споразум треба да буде довољно одговорности код лидера у Београду и код медија да не стварају стање панике јер одлазак Срба дефинитивно значи престанак утицаја државе Србије на Косово.

Да ли сам овај споразум може да допринесе помирењу Срба и Албанаца што се потенцира у Бриселу као један од битних ефеката овог документа?

Заједница српских општина суштински ће функционисати по етничком принципу. А она ће толико доприносити помирењу колико дискриминација више неће бити реалност у косовском парламенту. Срби ће имати могућност да владају у најважнијим сегментима за опстанак свог народа. Дакле, неће се на северу Косова ништа променити у односу на оно што Срби са севера тренутно имају, у неким сегментима можда ће имати и неке веће могућности. Али, у овом тренутку, постоје емоције да се губи државни кров над главом, мислим на Србију. Тај емотивни доживљај је много јачи од онога што се тренутно има. Ми смо заиста живели ни на небу ни на земљи. Већ одавно, када пређемо административне линије, не можемо да подижемо дугорочне кредите. С низ дискириминација се сусрећемо у централној Србији. Код задовољења многих потреба наши протерани имају проблем. С друге стране на КиМ, посебно рецимо у северној Митровици, ми имамо суд који функционише, у њему се налазе Унмик и албанске судије. Можда ће присуство српских судија код Срба да створи осећај да ће имати коректније поступање и да ће радити у корист правде.

У тим судовима ће се примењивати косовски закони?

Закони су европски, ЕУ се труди да свуда где је присутна ради на усаглашавању норматива. Закони нису проблем за Србе, чак се ту користе и закони из СФРЈ. Суштина су печати, суштина је симболика.

Али симболика која много значи?

Симболика која на један начин одређује. Али овим споразумом не одређује државу. Ово је један вид тајванизације.

Да ли се слажете са ставом британског амбасадора у Приштини Јана Клифа који је рекао да споразум отвара врата масовнијем повратку Срба?

Мислим да сада сви заједно треба да учинимо напоре да се прихватањем овог споразума становништво не покрене на исељавање, да се неком галамом у Београду становништво, ионако преплашено, још више не уплаши и не почне да се исељава. А после тога, када се стабилизујемо, морамо полако да радимо на пројекту повратка. Ту су, пре свега, важне институције које ће се успоставити и људи који ће их водити који треба да буду заиста одговорни.

О захтеву да се Николић извини за злочине на Косову

Како коментаришете захтев Енвера Хоџаја да се председник Томислав Николић извини после Сребренице и за злочине на Косову?

То је континуитет неодговорности који је међународна заједница однеговала код лидера Приштине. Они су убијали Србе, протеривали нас, а нико није одговарао. Они су у Савету Европе осумњичени да су вадили органе Србима и још није истрага извела пред лице правде никога, а влада завера ћутања албанског народа који неће да идентификује људе који су чинили злочине. Они су ти који ћуте толико дуго о злочинима над својим комшијама. Наш државни врх је послао у Хаг и политичку и војну и полицијску елиту која је владала у време злочина над Албанцима и они су сви процесуирани или је у току процес. Извињење за све злочине треба да буде реалност, али са свих страна. Последњи сукоб на КиМ нажалост није још завршен. Прогон Срба на овом простору траје до дана данашњег.