Април у знаку два Милоша

Србија је готово цео април провела у Бриселу. Тамо су наше изводили из једне собице у арену, где их је чекао Муса Кесеџија са три срца. Имао их је: једно у Приштини, друго у Бриселу, а треће у Вашингтону. Ми нисмо имали вилу Равијојлу. Тамо смо успели да извучемо живу главу, а да не погинемо.

Проблем је настао код куће. Они добровољни даваоци туђе крви су викали: „Са чим ћете пред Милоша (Обилића)!?” А ови: „Са чим ћемо пред Милоша (Обреновића)!?” Чини се да ће се ова два Милоша ухватити укоштац на референдуму.

Вучић се у Бриселу понашао оштро, али уздржано, мада би најрадије ухапсио Тачија, јер му то иде од руке. Но, схватио је да није Милошевић, а Тачи није Власи. Уздржавао се, за разлику од Николића на Генералној скупштини УН. Човеку из народа је прекипело, као и свима нама. Али, он је плаћен да му не прекипи.

То о „патриотама” и „издајницима” одиграло се, у априлу, и у Војводини. Само, овога пута су „патриоте”биле против „лопова”. Лале су подсетиле да су 1918. добровољно ушле у Србију. Као да су и добровољни Срби, а не да их је мајка таквим родила.

А опет немамо савезнике, јер су и Руси уздржани. Не желе да буду већи Срби од нас, што можда и није тешко. У априлу је баш била и годишњица кад смо били бомбардовани од бивших савезника, које , ипак, ценимо. Да су нас и Руси бомбардовали, можда бисмо их више поштовали. На оном споменику Француској сада треба додати: „Волимо Француску као што она воли Немачку, као што Немачка воли Америку, као што Америка воли Косово...

Црква, која је оштро за Милоша Обилића, врло млако је осудила православног Креза, који је, уз пут, и јунак акционих видео-записа. Да ли ће бијељински Версај остати пуст?

А онда нам Новак дође као мелем, као „бенседин”. У Кнежевини Монаку показао је шта све може Србин кад хоће.

Али, ми нећемо.