April u znaku dva Miloša

Srbija je gotovo ceo april provela u Briselu. Tamo su naše izvodili iz jedne sobice u arenu, gde ih je čekao Musa Kesedžija sa tri srca. Imao ih je: jedno u Prištini, drugo u Briselu, a treće u Vašingtonu. Mi nismo imali vilu Ravijojlu. Tamo smo uspeli da izvučemo živu glavu, a da ne poginemo.

Problem je nastao kod kuće. Oni dobrovoljni davaoci tuđe krvi su vikali: „Sa čim ćete pred Miloša (Obilića)!?” A ovi: „Sa čim ćemo pred Miloša (Obrenovića)!?” Čini se da će se ova dva Miloša uhvatiti ukoštac na referendumu.

Vučić se u Briselu ponašao oštro, ali uzdržano, mada bi najradije uhapsio Tačija, jer mu to ide od ruke. No, shvatio je da nije Milošević, a Tači nije Vlasi. Uzdržavao se, za razliku od Nikolića na Generalnoj skupštini UN. Čoveku iz naroda je prekipelo, kao i svima nama. Ali, on je plaćen da mu ne prekipi.

To o „patriotama” i „izdajnicima” odigralo se, u aprilu, i u Vojvodini. Samo, ovoga puta su „patriote”bile protiv „lopova”. Lale su podsetile da su 1918. dobrovoljno ušle u Srbiju. Kao da su i dobrovoljni Srbi, a ne da ih je majka takvim rodila.

A opet nemamo saveznike, jer su i Rusi uzdržani. Ne žele da budu veći Srbi od nas, što možda i nije teško. U aprilu je baš bila i godišnjica kad smo bili bombardovani od bivših saveznika, koje , ipak, cenimo. Da su nas i Rusi bombardovali, možda bismo ih više poštovali. Na onom spomeniku Francuskoj sada treba dodati: „Volimo Francusku kao što ona voli Nemačku, kao što Nemačka voli Ameriku, kao što Amerika voli Kosovo...

Crkva, koja je oštro za Miloša Obilića, vrlo mlako je osudila pravoslavnog Kreza, koji je, uz put, i junak akcionih video-zapisa. Da li će bijeljinski Versaj ostati pust?

A onda nam Novak dođe kao melem, kao „bensedin”. U Kneževini Monaku pokazao je šta sve može Srbin kad hoće.

Ali, mi nećemo.