Низ брзаке, преко вирова и букова Врбаса

Карановац, Република Српска – Jедан војни чамац и шест широких дрвених весла, то је 2003. био почетни капитал рафтинг клуба „Кањон” код Карановца, 12 километара јужно од Бањалуке.

База клуба смештена је на оштрој кривини где Врбас, зеленомодра, хладна и брза вода, излази из кањона Тијесно, последњег од три кроз које вешти скипери у великим плавим чамцима на надувавање већ десет година спуштају узбуђене намернике са све четири стране света.

Брзо се прочуло да Врбас нуди узбуђења ретка у Европи. Река спада у категорију „3” на скали 1–6, што значи да је погодна и за спортска такмичења и за породичне спустове: сигурна река која истовремено нуди довољно адреналина онима који су први пут на рафтингу.

Врбас је био домаћин Европског првенства у рафтингу Р4 2005, Светског првенства 2009. а сада је кандидат за европски шампионат у овом екстремном спорту 2014.

Почели су да долазе многобројни гости из иностранства. Авигдор Либерман, донедавно министар иностраних послова Израела, два пута је долазио на вишечасовни спуст низ брзаке, преко вирова и букова, дуж обала нетакнуте природе која чува приче о животу раје од средњег века до данас.

„Управо ишчекујемо инвеститоре из Израела“, каже за „Политику” Александар Пастир, председник рафтинг клуба „Кањон” који једини у Европи организује и ноћна спуштања низ запенушану реку.

Ако се придржавате инструкција скипера неће бити проблема, јер то су људи који познају реку, чамац, себе и своје могућности, као и ризичне ситуације.

Клуб „Кањон“ стекао је статус водећег центра авантуристичког туризма у БиХ. Данас постоје озбиљни планови да еколошки очувана и заштићена река постане једно од светских туристичких одредишта.

Млади али искусни скипери спремно чекају одважније госте храбре да скачу у воду са Жутог моста или Муфлон стијене, расположене да пливају у буковима или се бацају на запенушану површину Врбаса.

Пролећна сезона рафтинга обично почне 1. маја уз чувену роштиљијаду. Ове сезоне, на упорно инсистирање гостију из иностранства, спуштање је почело раније.

Прву вожњу Врбасом у дужини од 15 километара, између Крупе и Карановца, пре неки дан извезли су искусни скипери Радослав Каурин и Огњен Цвијановић са Вукашином Радановићем, Немањом Цвијановићем и Мирославом Каурином.

„Живот на Врбасу није напоран, далеко од градских дешавања овде је

безбрижно и надасве забавно. Врбас је у неку руку савршена река. Лети је плитак и питом, зими само за одабране, висок, брз и опасан“, каже економиста Немања Цвијановић, Бањалучанин родом из Зенице. 

„Зимус сам, почетком јануара, спустио низ Врбас групу Аустријанаца. Вода је толико била нарасла да сам кацигом могао да додирнем праг моста над Врбасом. Аустријанцима студена вода и таласи од скоро метар нису уопште сметали. Један међу њима је пола стазе од 15 километара препливао! Отишли су пуна срца и обећали да ће се вратити на Врбас. Овде их увек чека ведар свет“, поручује уз осмех правник Радослав Каурин, смели скипер на Врбасу.