Воде добре, али рекламе нису

Рат трговаца водом или спремност државе да се ухвати у коштац са рекламама које потрошаче могу да доведу у заблуду? Ово су најчешћи коментари јавности после недавне вести да је Министарство здравља забранило произвођачу воде „мивела” да се рекламира као „вода здравог срце” и наложило му да уклони са боца лого Удружења за срчану слабост Србије које ту воду препоручује потрошачима.

После објављивања ове вести у Министарству здравља нису желели додатно да полемишу на ову тему. Објаснили су да је решење издато на основу редовне контроле, да је вода потпуно исправна за пиће што доказују анализе акредитоване лабораторије и да је због истицања лековитог својства воде „споран само досадашњи начин рекламирања”. Али, најављују да ће наставити контроле исправности воде и маркетиншких наступа свих других произвођача који послују у Србији. У међувремену, произвођач „мивеле” најавио је жалбу на решење Санитарне инспекције.

– Рекламном кампањом за минералну воду „мивела” нисмо имали намеру да доведемо потрошаче у заблуду, нити смо то учинили, због чега ћемо уложити жалбу на решење Санитарне инспекције – наводи се у саопштењу фабрика воде „Нова слога” из Трстеника која производи магнезијумом богату воду „мивела”. Фабрика је иначе део групације хрватског „Агрокора” у чијем власништву су и флаширане воде „јамница” и „јана”.

У Пословном удружењу произвођача минералних вода одлучно демантују да је на домаћем тржишту дошло до правог малог рата за већи тржишни колач. Ова групација, како сазнајемо, још није заузела заједнички став по питању забране досадашњег начина рекламирања воде „мивела”. Бранка Шеровић, директор Удружења истиче да су „произвођачи минералних вода свесни значаја своје основне делатности тако да су на пољу конкуренције увек коректни једни према другима”.

Ово удружење не располаже са податком о тачном броју пунионица флаширане у воде у Србији. –У нашем удружењу су пунионице које покривају око 95 одсто тржишта, а оне које су се угасиле у последњих пет година налазе се у ових пет одсто тако да је њихово учешће безначајно – истиче Шеровић. 

Међутим, криза није без последица прошла ни по ову грану индустрије. Флаширање воде јесте добар посао, али поред улагања у производњу, захтева велика улагања у маркетинг. Иначе, процењује се да је у Србији око тридесетак пуниоца. Стручњаци сматрају да држава има далеко богатије потенцијале и да би их могло бити и више.  

Реалност је међутим другачија. Последњих неколико година неки од брендова су потпуно нестали. Већина фабрика променила је власничку структуру. Инвестициони фонд „Салфорд” већ неко време најављује продају воде „књаз милош” која, према последњим показатељима, и даље држи лидерску позицију на тржишту природних минералних и изворских вода. Процењује се да ће флаширање воде бити један од најуноснијих бизниса 21. века, али да ни ово тржиште неће заобићи  светски тренд укрупњавања.  

Тренутно, од великих компанија у овом послу на тржишту Србије надмећу се фонд „Салфорд”, „Кока-Кола” (са власинском „росом”), „Делта” у чијем власништву је вода „гала”, Нафтна индустрија Србије са водом „јазак”, која је прошле године и поред малог удела на тржишту остварила најинтензивнији раст продаје… Што се тиче вода богатих магнезијумом (које су иначе реткост у свету) уз „Агрокову” „мивелу” ту је и „донат МГ” словеначке „Дрога Колинска” која послује у систему хрватске „Атлантик групе”, а у чијем саставу је и минерална вода „карађорђе”.  

Конкуренција посебно међу онима, који се тискају у врху табеле најуспешнијих је све интензивнија. Међутим, у прошлој години (у односу на 2011) само неколико пуниоца остварило је раст („књаз милош”, „бб минаква”, „роса”, „пролом”, „карађорђе” и „јазак”) док су остали пословали лошије.

Дакле, ако су у случају воде „мивела” сумње појединих да је по среди борба произвођача за превласт и тачне, било би заиста тешко проценити одакле ветар дува. За потрошаче је, за сада, најважније да је држава направила почетни корак у њиховој заштити од реклама које их на било који начин могу довести у заблуду. Највише их је међу разним препаратима, чајевима, енергетским напицима, козметичким производима, средствима за одржавање хигијене. Неинформисаност, брз живот, недостатак времена и пара за лечење отварају огроман простор за мешетарења. Отуд у сваком маркетиншком блоку бар једна препорука разних удружења дерматолога, стоматолога, фризера… Сви обећавају немогуће, рекламе се врте, санкција нема.  

– Примера таквих реклама на тржишту је и превише. Неосновано се приписују лековита својства храни и другим производима. Нажалост стручњаци учествују у томе, а мотив је ништа друго него новац– каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.