Басеску у НАТО „картама”

Од нашег дописника

Букурешт – „Веома је могуће да будући генерални секретар НАТО-а потекне из неке од земаља новијих чланица НАТО-а... Није искључено да то буде један Румун. Зашто да не!” – гласио је одговор премијера Виктора Понте на новинарско питање шта зна о томе да се последњих месеци по западним канцеларијама „озбиљно” дискутује о кандидатури председника Трајана Басескуа за новог генералног секретара северноатлантске алијансе.

Ову је тему у широки оптицај пустила румунска новинска агенција Де-Це њуз тврдећи да располаже поузданим информацијама да се „Басеску налази у НАТО картама”. Затим су тему прихватили и остали румунски медији.

Иза живе дебате која је настала у медијима, може се наслутити да је званични Букурешт прилично збуњен, али и поласкан могућношћу да један Румун стане на чело „моћне натоовске силе”.

Садашњем шефу НАТО-а Данцу Андерсу Фогу Расмусену мандат истиче августа 2014, а кандидатура његовог наследника треба да буде саопштена бар неколико месеци раније. Досадашњих 12 шефова НАТО-а потицало је из редова министара спољних послова или одбране, премијера или председника. Овде се наглашава да Басеску одговара том нивоу високих захтева, тако да прича није без основа.

Сам Басеску избегава да каже нешто одређеније о натоовској кандидатури. Ограничава се на тврдње да му тако нешто „нико није званично предложио”. Наравно, он зна да је за неки званични предлог још рано, а то што „новинари разглабају” и што се дискутује, то је тек ...онако.

Румунска штампа помно анализира све Басескуове плусеве и минусе који би одлучили о крајњем исходу истицања његове кандидатуре. Тврди се да би за њега био не само Вашингтон, него и низ европских престоница, међу којима и Берлин. Политички аналитичар Сабина Фати закључује у дневнику „Романија либера”: „Он ужива подршку Американаца које је више пута убедио у своје геостратешке умешности, иако би се истовремено могле ставити под знак питања извесне личне склоности.”

Што се тиче „личних склоности” оне обухватају напраситост, својевољност која досеже диктаторске манире, превртљивост у односима према политичким саборцима након „истека рока употребе”, као и низ „људских слабости”...

Говорећи о Басескуовим адутима да доспе на „северноатлантски врх”, овде се помињу и други кандидати, али којима се дају мање шансе. Један од њих је турски председник Абдулах Гул, који се ослања на изузетно важан геостратешки положај Турске, али њега оптерећује то што је критичан према Западу и Израелу, као и исламистички изливи.

У игри је наводно и бивши румунски министар спољних послова, сада сенатор Мирча Ђоана. Он је као дугогодишњи амбасадор у Вашингтону стекао етикету „послушног Американца”. Премијер Понта је изјавио да га је Ђоана „консултовао о том питању”, али да му није дао одговор...