Блерово опраштање

Десет година много је у животу и појединца и земље, поготово ако се тај појединац налази на челу владе. "Доста је било", био је јуче искрен, помало сентименталан, али бодар британски премијер Тони Блер објављујући у својој изборној јединици Сеџфилд у грофовији Дарам на североистоку Енглеске, "тамо одакле је кренуо", да ће се повући са положаја у среду, 27. јуна.

Тога дана ће премијер своју оставку на место вође Лабуристичке партије уручити краљици Елизабети Другој, а у међувремену наставиће да обавља досадашњи посао док у странци буде трајала процедура избора наследника, практично већ одређеног, садашњег министра финансија Гордона Брауна.

За сам поступак унутарстраначког бирања потребно је око седам недеља, тако да пре краја јуна нови станар не би могао да се усели у Даунинг стрит 10, премијерску резиденцију у Лондону.

Све је то већ унапред било познато и израчунато, а одбројавање преосталих Блерових дана на челној функцији трајало је две године, откако је после треће изборне победе, 2005. године саопштио да се неће кандидовати за четврти мандат. Истовремено, многобројне афере на политичком фронту код куће као и трагичне последице на ратним поприштима Ирака и Авганистана одразиле су се погубно на популарност најуспешнијег шефа владе у лабуристичкој историји.

Притиснут сазнањем да му је и лична и државничка репутација на силазној линији, што је био разлог растућег незадовољства у странци, Блер је преиначио планове и померио време одласка на средину мандата. Први пут то је јавно саопштио прошле јесени на годишњој конференцији лабуриста у Манчестеру, када је рекао да до идућег скупа више неће бити на положају.

Далеко од тога да су то биле лаке одлуке. Блер јуче није крио да је начинио невољан, али неизбежан корак. "Понекад, једини начин да надвладаш изазов власти је да је напустиш", цитирају ову његову реченицу сви британски медији за које је, сасвим разумљиво, премијерово иступање било догађај дана, пропраћен многобројним анализама Блерових година и његовог учинка.

Опраштања су по правилу праћена емоцијама, па је тако јуче премијер био дарован благонаклоношћу каква му дуго већ није била указивана. Око 250 партијских активиста окупљених у страначком клубу Тримдон у Сеџфилду приредили су му овације. У сличној атмосфери протекао је и састанак кабинета, нешто раније ујутру када је Блер формално обавестио сараднике, а заузврат ови га обасули похвалама и признањима. Гордон Браун, будући челник и близак сарадник одлазећег премијера, мада су у последње време односи захладнели, истакао је Блеров "јединствени допринос партији, Британији и свету током десет лидерских година".

Сам Блер је признао да је "доносио и контроверзне одлуке, али да су оне увек биле примерене оном што јер сматрао правим избором у интересу Британије".

Подсећајући се напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001, рекао је да је одлучио да стане раме уз раме са Америком и да су то одлуке које "морају да се спроведу до краја" јер ни терористи неће одустати од својих циљева.

Није мало оних који сматрају да је Тонија Блера компромитовала управо претерана везаност за Америку и политику Беле куће, па чак и по цену одступања од сопствених принципа и интереса. У том контексту спомиње се, рецимо, његово прошлогодишње потпуно неприкладно реаговање поводом израелског бомбардовања Либана, када је израелски еклатантан поступак пропустио да осуди као прекомерну употребу силе.

О учешћу Британије у војној интервенцији НАТО против СР Југославије, Блер је напоменуо да се "на то одлучио јер није желео да посматра са стране хуманитарну кризу на Косову", преноси Би-Би-Си на српском и додаје да грађани Србије Тонија Блера памте по оданости Вашингтону и бомбардовању.