Нема панике, знам шта треба да радим

Андрија Златић је један од седморо наших стрелаца који су освајали медаље на Летњим олимпијским играма. У Лондону прошле године, већ првог дана такмичења, освојио је бронзу и унео добро расположење у наш олимпијски тим.

Наш најуспешнији спортиста у појединачним спортовима у 2012. на почетку нове сезоне, прве у новом олимпијском циклусу, не блиста како нас је навикао. Али он и остали стрелци од ове године такмиче се по потпуно новим правилима...

– Почетак сезоне није био баш онако успешан како би то могло да буде, међутим у стрељаштву никад ништа није извесно јер је круг стрелаца који се боре за финала и медаље веома широк. Сада, пошто су уведена нова правила, више врхунски резултат у основном делу ништа не гарантује. Осморица најбољих крећу од нуле и свашта може да се деси. И онај осми, који се можда једва увукао у финале, има шансу да се почетним хицима изједначи са оним који је као најбољи ушао у финале и чак поставио светски рекорд.

Искусио је то на својој кожи на Европском првенству у Одензеу у дисциплини ваздушни пиштољ.

– Имао сам најбољи резултат у основном делу и по старим правилима имао бих у финалу круг предности над другопласираним и два круга над трећепласираним. То, свакако, не би гарантовало победу, али са нормалном финалном серијом медаља ми не би измакла. Овако – заузео сам седмо место.

Златић је, истина, заједно са Дамиром Микецом и Димитријем Гргићем освојио екипно сребро, али се у стрељаштву више вреднују појединачни успеси. Да би сада до њих дошли стрелци морају да напусте досадашњу рутину у техничком смислу, али и да се привикну на то да је свако финале нови почетак.

– Мој резултат, ипак, није био проузрокован неким посебним психолошким притиском, јер учествовао сам на много великих такмичења. Мислим, да је и мени, као и свима, потребно време да се потпуно привикнемо на нова правила – каже Андрија Златић.

И на Светском купу у Чангвону се привикавао на нова правила, први пут и у дисциплини МК пиштољ у којој су га два круга делила од финала...

– Нисам у паници зато што у Чангвону нисам успео да се пласирам у финала, јер нисам постигао лоше резултате, већ осредње. Наравно, нисам ни задовољан, али знао сам да сам у том тренутку вредео толико. Између два светска купа – у Чангвону и Форт Бенингу било је довољно времена да се подигне форма.

На Олимпијским играма у Лондону на којима је освојио бронзану медаљу у дисциплини ваздушни пиштољ и заузео шесто место малокалибарским пиштољем, у финалима је готово сваки хитац испаљивао последњи од ривала, шаховским речником готово у „цајтноту”. Ипак, тврди да му скраћење времена за такмичење уведено новим правилима не представља проблем.

– Када знате колико времена имате можете да га максимално искористите и „развучете меч” да би све испало што боље. Због тога сам био „спор” у Лондону, али многа такмичења сам завршавао пре других. Сада сви морамо да се уклопимо у ново време, а за то је опет потребно време. Сада не може више да се тактизира у основном делу меча као раније, али не мислим да ће ми у будућности то бити проблем – уверен је ужички стрелац.

Дакле, сматра да његови резултати на наредним такмичењима зависе пре свега од њега:

– Знам шта морам да радим да бих подигао форму. Ове сезоне имаћемо довољно такмичења да се што боље уклопимо у нова правила, што је и циљ, али је важно и да изборимо што више финала. Јер већ идуће године на Светском првенству у Гранади борићемо се за квоте за учешће на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру.

Наредних дана на Светском купу у Форт Бенингу (4-13. мај) требало би да буде у олимпијској форми. Крајем месеца очекује га Светски куп у Минхену, а у јуну Медитеранске игре у Мерсину, што је обавеза свих спортиста који су изборили А категорију Олимпијског комитета Србије, а тиме и право на финансирање програма. У јулу ће, као наши остали кандидати за Рио 2016. имати два најважнија такмичења у сезони – светски куп у Гранади, који добија на значају тиме што ће се 2014. за олимпијске квоте „гађати” на Светском првенству на истом стрелишту, а затим и Европско првенство малокалибарским оружјем на стрелишту „Пампас” у Осијеку (21. јул – 2. август). На овом шампионату циљ нису „само” финала, већ и медаље – јер оне доносе и новчане награде и потврду А категорије и могућност да се мирно ради до Светског првенства у Гранади.

Живко Баљкас

-----------------------------------------------------------

Најбољи јуниор света 1998.

Андрија Златић (1978) сe од 1990. бави стрељаштвом, тренер у Стрељачкој дружини „Алекса Дејовић” у Ужицу му је отац Александар, бивши стрелац.

Још 1998. почео је да прави своју колекцију „великих” медаља када је постао светски првак и двоструки шампион Европе у јуниорској конкуренцији. Највреднији трофеј засад му је олимпијско бронзано одличје из Лондона. Затим, ту су два светска сребра (2002. и 2010), кристални глобус за тријумф МК пиштољем у финалу Светског купа 2011, титуле првака Европе из 2009. и 2011, као и европско сребро из 2011.

Учествовао је и у освајању пет екипних медаља – сребрне медаље на светском и по две сребрне и бронзане на европским првенствима.