Хуманост се учи од малих ногу

Ученици Основне школе „Вељко Дугошевић” са београдске Звездаре прикупили су 184.640 динара за помоћ малој Тијани Огњановић. Ђаци седмог разреда Основне школе „Ратко Павловић Ћићко” заједно са наставницом грађанског васпитања Драганом Гајић посетили су децу на Одељењу педијатрије прокупачке Опште болнице „Др Алекса Савић” и поклонили им играчке.

Гимназијалци у Ћуприји су прикупили више од 50.000 динара за њихову суграђанку Тару Миловановић, која има само пет и по година и болује од целебралне парализе.

Ово су само неки примери хуманости наших ђака и студента који без много медијске помпе, прикупљају помоћ и шаљу тамо где је она најпотребнија. Да ли смо ми као друштво постали хуманији или је та помоћ у време друштвених мрежа видљивија него раније и колико се хуманости ђаци уче у школи?

Даница Мурганић, секретар Црвеног крста у Раковици, каже да су школе основни сарадник у њиховим активностима и да се труде да пробуде свест код ђака да треба да се помогне и како да се помогне.

– Када правимо листу најугроженијих, најбољи избор информација су наши сарадници у школама, учитељи и наставници, тако да се помоћ шаље где је најпотребнија – каже Мурганић.

Она истиче да се деца од малих ногу уче да се не оглуше о позиве за помоћ и да једног дана буду друштвено одговорни грађани.

– Ђаци прикупљају половну гардеробу, неки доносе са родитељима директно код нас, неки организовано преко школа, а у септембру све школе прикупљају школски прибор, а ми распоређујемо где је најпотребнији – каже Мурганић и додаје да је слична ситуација у мање-више свим општинским организацијама Црвеног крста.

Деца се тако од најранијег узраста уче добровољном давалаштву криви, сваке године се организује и Трка за срећније детињство у којој учествују сви основци, а новац иде деци из најсиромашнијих породица… За ове три године, више од 1.000 ученика је прошло кроз програм „Промоција хуманих вредности”, акције која је постала заштитни знак ЦКС-а, каже саговорница. Како је искуство показало, обично ђаци који прођу кроз овај програм, потом се укључују и у друге активности.

– Поред редовног градива, наше ђаке учимо и хуманости и развијамо осећај да је важно помагати другима. Новембра прошле године прикупили смо новац и за Дечју болници у Новом Саду купили инхалатор за малишане оболеле од астме. У граду има 35 школа и када би свака организовала хуманитарну акцију, новац би се брзо прикупио – сматра Петар Наранчић, директор новосадске Основне школе „Светозар Марковић Тоза”.

Последња у низу акција ђака ове школе била је прикупљање новца за лечење четворогодишње Теодоре Шкривањ и Стојана Коларова (24), бившем ђаку ове школе, којем је хитно потребна операција у Француској. За само четири дана, прикупљено је више од 2.000 евра. Свако од 1.450 дечака и девојчица је приложио по један евро. Њихов пример, на хуманитарном концерту у школском дворишту, следили су и наставници, родитељи и комшије из суседних зграда.

По речима државног секретара за омладину Ненада Боровчанина, истраживања показују да је две трећине младих у Србији спремно да волонтира уколико би им се прилика пружила. Зато је Министарство омладине и спорта почетком 2010. године покренуло програм „Млади су закон” и од тада финансирало више од 400 омладинских волонтерских пројеката које су реализовали млади.

– Сваке године се све већи број волонтерских група пријављује на наше конкурсе што говори да су млади све више мотивисани да се укључе у такве активности, а све више се примећује и допринос суграђана, школа, медија, приватног сектора... – каже Боровчанин и додаје да су све ове акације промовисале солидарност, хуманост, толеранцију, разумевање, подстицале међугенерацијску сарадњу и показале колико је мало средстава потребно да се реше проблеми са којима се заједница суочава.

Једна од тих акција је и победнички пројекат за 2012. годину „Хуманост на делу”, неформалне омладинске групе „Лучани у срцу”. Млади из овог краја, углавном средњошколци, организовали су велики хуманитарни спектакл, а прикупљена средства поклонили девојчици оболелој од дијабетеса.

– Није било лако изгурати целу причу, на почетку су нас суграђани гледали са неверицом, међутим како је време одмицало све више људи је препознало наш позитиван дух и придружило нам се – причају Тамара Ивезић и Милан Мијаиловић. Како објашњавају, овом акцијом су покренули лавину, дали младима елан да се организују и ураде нешто за себе и људе око себе.