Кавакос са Нађем

Ове сезоне – тако се десило – на Коларцу још није било реситала виолина–клавир. Барем не у ударном вечерњем термину. Не до вечерас, када ће се, наступом виолинисте Леонидаса Кавакоса и његовог клавирског сарадника Петера Нађа, завршити циклус концерата "Великани музичке сцене". За овај тандем неко рече "не знаш ко је бољи..." Али, оставимо, ипак, да о томе просуди београдска публика за коју ће два изванредна музичара извести сонате Бетовена, Бузонија, Исаија и Бартока.

Леонидас Кавакос родио се пре четири деценије у Атини, у породици музичара, тако да је виолину имао у рукама већ од своје пете године. У 21. години, млади Грк већ се овенчао са неколико престижних награда – "Сибелијус", "Паганини", као и градова Њујорка и Индијанополиса. Све су то била врата која су му отварала пут до највећих светских позорница. Мали поглед на његову биографију све каже: ту видите списак највећих оркестара, диригената, фестивала... Од прошле године Кавакос је уметнички директор славног оркестра из Моцартовог града – Камерата Салцбург, који се представио београдској публици на претпоследњем, 37. Бемусу. Он је и оснивач фестивала у Атини на коме се са Камератом Салцбург поштено одужио Моцарту, а тај богати програм који је снимио Sony имао је велики успех на тржишту. У плодној дискографској презентацији овога виолинисте су и дела Енеска и Равела која је извео са Нађом.

Ево и једног занимљивог детаља који смо чули од Мирјане Миме Лазаревић, уредника програма Центра за музику Коларчеве задужбине: "Београдски виолинисти су ван себе од среће што ће слушати Кавакоса, јер је јако омиљен међу колегама. Има неку посебну технику свирања, нарочито држања гудала и – нико сем њега не свира на тај начин. Пре неко вече су ми, окупљени у кафићу, рекли како ће ми подигнути споменик зато што сам успела да га доведем".

И да мало похвалимо и партнера – мађарског пијанисту Петера Нађа. И он је рано ушао у свет музике, са 15 година уписао је Академију "Франц Лист" у Будимпешти, а ускоро започиње његова међународна каријера. Било је то пре три деценије, а један од првих излазака у свет била је тадашња суседна Југославија. Осим добре солистичке репутације, Петер Нађ свирао је и са многим добрим оркестрима, али и у "мањем друштву", као вечерас са Кавакосом – на Коларцу.