Нема вишка радника, него мањка посла

„Пошта Србије” је у прва три месеца ове године остварила нето добит од 4,5 милиона евра. У истом периоду прошле године то је било 1,1 милион. Профит учетворостручен. Наша одлука је и да нема отпуштања запослених, каже у интервјуу за „Политику” Милан Кркобабић, генерални директор „Поште Србије”, који је седам месеци на том месту.

– На менаџменту је да пронађе посао, а на запосленима да ураде све оно што се од њих очекује. Није никаква генијалност отпустити људе и тако смањити трошкове. То може свако. Изазов је наћи посао да ти људи раде – сматра Кркобабић.

Откуд ти осетно бољи резултати у пословању? Шта је на њих утицало?

Постојеће производе и услуге понудили смо на нов начин.

Шта то конкретно значи?

Тамо где смо имали слабости видели смо како то ради конкуренција, јер ми имамо 47 тржишних такмаца у свим сегментима нашег пословања. Нисмо монополиста. „Пошта” није само шалтер. Ту су и достава пошиљака, кабловска телевизија, интернет. Постојеће производе почели смо да продајемо на бољи начин. На пример, у услузи доставке пошиљака „пост експрес” имамо раст од 17,9 одсто. Први посао који сам урадио и који вреди два милиона евра је да смо вратили достављање рачуна за „Инфостан” у окриље „Поште”.

Колико су Вам баш у том послу са „Инфостаном” помогли Ваши контакти из градске управе, јер сте били заменик градоначелника Београда?

Подразумева се. У сваком послу морате да имате контакте, да познајете људе, не видим у томе ништа лоше. Ја сам овде дошао управо из једног великог система, какав је град Београд, који је имао двадесетак јавних предузећа и у којем живи готово два милиона људи. Морате да познајете логику великих система и ја је познајем.

Какав је Ваш став о департизацији коју су сви најављивали пре избора? Ви сте истовремено и заменик председника Партије уједињених пензионера Србије.

Департизација је типична српска паланачка прича. Лепо звучи и покушај је некога да има терминолошки монопол. Када обичном човеку кажете да на руководећа места више неће да долазе људи из партија, то лепо звучи. Али, вратимо се уназад. Ако партије тврде да имају најбоље људе, а све то тврде, хајде нека их онда делегирају у јавна предузећа да видимо шта знају да раде. Ово је државна својина и овде се ради о преузимању одговорности.

Мислите на одговорност политичких партија у вођењу јавних предузећа?

Да. У овој кући генерални директор је Милан Кркобабић, заменик председника ПУПС-а, а председник Управног одбора је Мехо Омеровић, из ЛДПС-а. Значи, ПУПС и ЛДПС имају одговорност за све што се догађа у „Пошти” – и за позитиван и за негативан резултат. Зато ја не подржавам такву департизацију јер је демагогија и бежање од одговорности. Нарочито у оваквим предузећима која су од јавног значаја. Понављам, професионално да, стручно да, а то не искључује некога ко је члан неке партије.

Нити некога ко није?

Слажем се, нити некога ко није. У оваквим системима могу да буду само људи са дугогодишњим искуством и резултатима иза себе. Ако некоме смета што сам ја из ПУПС-а, одговарам резултатима пословања „Поште”.

Какви су планови за ову годину?

Имамо три компоненте битне за раст и развој „Поште”. Прва је да нема вишка запослених. Друга је да запослени учествују у расподели добити. Пола прошлогодишње добити уплатићемо у буџет, а реч је о око једанаест милиона евра, а другу половину ћемо поделити запосленима. Трећа компонентаје инвестирање. Ове године ћемо уложити двадесет милиона евра у ИТ технологију и аутоматизацију. Завршавамо три логистичка центра у Нишу, Новом Саду и Београду и до краја године очекујемо почетак потпуне аутоматизације поштанских пошиљки, са најсавременијим машинама, што је још десет милиона евра инвестиција. Укупно, планирамо тридесет милиона евра инвестиција у 2013. години.

Шта је било са плановима за ширење у региону? Помињана је могућност куповине „Поште” Црне Горе?

Ако добро послујемо, ако аутоматизујемо слање пошиљки, отварамо логистичке центре и имамо систем који је до пре 20 година био у потпуној хармонији са системима у окружењу, потпуно је логично да смо заинтересовани за ширење у региону. Систем који не расте и не развија се, осуђен је на нестајање. Осим тога, овде је и немачки ДХЛ. И он је ту да заради.

Колико Вам је велика конкуренција ДХЛ?

Овде се води битка за тржиште и они су озбиљни такмаци. Зато и улажемо у технологију, у логистичке центре и кадрове. То је једини начин да им парирамо.

Који су нови сегменти у које ће се улагати? Где је место „Поште” у све развијенијој електронској трговини?

Електронска трговина у свету већ премашује 30 одсто укупног трговања и она је будућност, ту дилеме нема. Али, нема електронске трговине без доставе робе. Оно што купите, неко мора и да донесе. Тај новац се мора негде уплатити, потврда о томе мора да стигне. Нови сегмент којем се окрећемо је и складиштење. Најједноставније, најбрже и потпуно ефикасно достављаћемо робу која се купује електронским путем.

------------------------------------------------------------------

Запослићемо 50 младих стручњака

Колико износи просечна плата у Пошти Србије?

„Пошта” запошљава 15.000 радника и просечна нето плата је 44.382 динара. Није ни мала ни велика, али то је зарада радника који има сигурно радно место, којем не прети опасност да ће бити технолошки вишак и која може да расте уколико будемо још боље пословали.

Рекли сте да нема отпуштања. Хоће ли бити запошљавања?

Од јесени планирамо пријем 50 младих људи који су завршили Електротехнику, Машинство, Факултет организационих наука и сродне факултете. Направићемо Развојни центар и тако дати пример другим јавним предузећима да ураде исто. То ће бити млади стручњаци који ће бити добро плаћени и који ће радити на развоју „Поште”.

-------------------------------------------------------------------

Без промене власти у Београду

Незаобилазна тема је и власт у Београду. Хоће ли бити промена?

Драган Ђилас и ја смо закључили коалициони договор о формирању власти у Београду и у том уговору постоје три кључне ствари. Прва, да сви пензионери у Београду који имају примања испод 20.000 динара добијају и 13. пензију. Ту је концепт социјалног предузетништва који мора да се развија, као и брига о социјално угроженим категоријама. На бази та три принципа ПУПС учествује у власти у Београду и водимо Секретаријат за привреду и Секретаријат за социјалу. Наш став се није променио и док се год ова три концепта остварују, ми ћемо постојећој власти у Београду бити коректан партнер и промена неће бити.