Сремице „побегуље” брину младе Сремце

Сремска Митровица – Микротранзиција је највидљивија у Бешенову, селу са 850 становника, које је до пре само две године било познато по добрим сточарима и повртарима. Међутим, слика се мења: расту нове мање плантаже воћа и винограда, товилишта су празна или се празне. На имањима где се сељани окрећу воћњацима и виноградима млади остају у селу, али и они имају муку: младићи се прихватају посла, а девојке „побегуље“ одлазе и у село се не враћају. У селу има више од педесет нежења који су загазили у шесту деценију.– Радим са оцем на имању, завршио сам за ауто-механичара, од пољопривреде се може живети, али се пољопривредник тешко може оженити. Девојке беже из села, драже им је да конобаришу за 15.000–20.000 у Новом Саду и Митровици, него да остану на имању и буду газдарице – прича нам 29-годишњи Ђорђе Алексић.

Када је почела масовнија садња воћа у Бешенову, са атаром од 1.800 хектара, земљиште је поскупело. Његова цена је скочила и када је „Лафарг“, који има коп на делу атара – Мутаљу, почео да откупљује околне парцеле по цени од 13.000 евра за хектар земљишта пете класе.

Како каже председник Месне заједнице Драгољуб Лакетић, откупљено је доста тог земљишта. На његовом имању, на којем има засад брескве на око три хектара, засадиће и једно јутро трешања, а поред њега је имање Васе Бараћа, избеглице из Далмације, који се бави узгојем шљива, брескви и крушака.– Васа је најбољи пример да се од воћарства може боље живети него од узгоја стоке. Успео је да сагради нову кућу, опреми домаћинство комплетном механизацијом, и све то од воћа. Управо садим пола хектара трешње, која је тражена. Многи у селу су се окренули воћу, али су престали да држе стоку и да се баве повртарством, односно бостаном и парадајзом – објашњава Лакетић.

Игњат Алексић, искусан стручњак, товио је и по 250 грла јунади, међутим већ две године се не бави тим послом, јер се не исплати. На око 50 јутара своје земље бави се ратарством, а још није одлучио хоће ли се уписати међу бешеновачке воћаре.

У селу је још неколико добро стојећих домаћина који имају и подмладак на имањима. Ту су Раде и Паја Тедић, браћа Ћирићи, Будимир Племић... И кад су се бавили сточарством и поврћем, Бешеновци су то радили на најбољи начин, а млади пољопривредник Александар Племић, по занимању водоинсталатер, нам каже:– Није тешко радити и производити, највећи је проблем продати пољопривредне производе и ту сељаци немају подршку ни од кога. Кажу да су то некад радиле задруге, а сада их нема. Остао сам на имању, али као и многи моји другови, размишљам како ћу се оженити. Неће ни градска ни сеоска цура за сељака-домаћина – прича двадесеттрогодишњак Александар Племић.

У Бешенову још увек не влада бела куга. Од 2002. године 77 становника је мање, али се из свих 250 домова још увек вије дим. Што се тиче деце, каже нам Драгољуб Лакетић, њих је тренутно осамдесеторо, од беба до четвртог разреда основне школе.– Биће деце – констатује Димитрије Ћирић, један од најбољих виноградара и ловаца у селу. – Што је више воћа, ракије и вина, више је и деце, такви смо ми Фрушкогорци. Само да је наћи младе овим честитим момцима који су се прихватили плуга и мотике и остали у селу.

Бешеново је оаза, ту у непосредној близини села је највећи резервоар чисте воде у језеру Бели камен, настао на бившем копу беочинске цементаре, а у непосредној близини су и два вештачка језера на Мутаљу. Бог је, како рече Димитрије Ћирић, Бешенову дао све што је лепо, па није чудно што у селу има 40 ловаца, толико и криволоваца и још више рибокрадица.

Ј. Слатинац