Аспирин је незамењив лек

У Србији у којој болести срца и крвних судова воде на листи узрока смрти, са чак 56,84 одсто, аспирин остаје незаменљив лек, упркос недавном упозорењу гастроентеролога да се због погрешне употребе лекова из групе антиреуматика и ацетилсалицилне киселине само у Београду годишње бележи око 130 смртних случајева. Зато дуже од једног века аспирин не губи на важности, а академик, професор др Миодраг Остојић, кардиолог, наглашава да је студијама доказано да уколико особе код којих средњи десетогодишњи ризик да оболе од атеросклерозе износи пет одсто и више редовно узимају аспирин тиме много више умањују могућност добијања инфаркта срца и шлога него што се излажу опасности од гастроинтестиналних крвављења.

Ацетилсалицилна киселина, подсећа академик Остојић, већ дуже од века у широкој је примени код одраслих пацијента оба пола, који пате од различитих обољења. Најпре као основни лек за повишену телесну температуру и болове у мишићима и зглобовима, а последњих деценија откривено је и изузетно корисно дејство у лечењу обољења крвних судова, јер спречава згрушавање крвних плочица (тромбоцита) у крвним судовима. Због оваквог деловања ацетилсалицилне киселине кад је реч о спречавању развоја обољења крвних судова, ушла је у употребу и у најширим круговима могућих болесника с болестима крвних судова срца, мозга и периферних органа. Корисна деловања ацетилсалицилне киселине су доказана и резултатима више од 7.000 студија објављених у стручној литератури, почев још од давне 1899. године када је објављена прва студија о делотворном дејству ацетилсалицилне киселине, под именом аспирин.

– Као и код свих лекова, нестручна примена и злоупотреба препарата ацетилсалицилне киселине може изазвати и нежељена дејства. Тачније, код одређених особа је могуће, у ретким случајевима (0,8 одсто), да се јави и оштећење слузокоже органа за варење. Међутим, фармацеутска кућа "Бајер" потрудила се да направи и оригинални "Бајеров" аспирин у дози од 100 милиграма, под називом "аспирин протект 100 мг", намењен спречавању болести крвних судова срца и мозга, а који штити желудачну слузокожу – објашњава др Остојић.

Познато је да су болести крвних судова, по проценту оболевања и броју умрлих, на првом месту у свету и код нас, па академик Остојић сматра да се срчаним болесницима, којима је аспирин неопходан, прави огромна штета неоправданим истицањем могућег нежељеног дејства ацетилсалицилне киселине које је у великом броју у вези са употребом ових препарата код болесника са чиром у акутној фази или незалеченим. Кад је реч о особама код којих средњи десетогодишњим ризик да оболе од атеросклерозе износи пет одсто, студије су показале да редовно узимање аспирина спасе од срчаног удара и шлога 15 од 1.000 лечених особа у току 10 година, а тек шест би могло да добије гастроинтестинално крвављење због његове употребе. Уколико је средњи десетогодишњи ризик оболевања од атеросклерозе већи и износи 10 одсто, размера између броја људи спасених од срчаног удара и шлога и броја оних код којих би се могло појавити крвављење је још повољнија, јер се 30 болесника спасе од ових тешких кардиоваскуларних обољења у односу на шест гастроинтестиналних крвављења. Међутим, код болесника код којих је десетогодишњи ризик за атеросклерозу мањи од два одсто, ова својеврсна "трговина" је мање повољна: пет од 1.000 болесника се спаси од шлога и инфаркта, али код шест болесника постоји могућност појаве гастроинтестиналног крвављења.

– Из овога се види да је мала доза аспирина корисна у превенцији атеросклерозе код свих и тај баланс болесника који су спасени од акутног срчаног удара и шлога у односу на могућност гастроинтестиналног крвављења је утолико повољнији уколико болесник има већи ризик од атеросклерозе. Нажалост, аспирин се не сме применити код болесника који имају активан чир на желуцу или дванаестопалачном цреву. Код залеченог чира примена малих доза аспирина зависи од тога колики ризик прети болесницима да оболе од атеросклерозе, а то сваки појединац на основу познатих табела може сам или уз помоћ медицинског особља да одреди за себе. Код особа који већ имају атеросклерозу, односно неки кардиоваскуларни проблем, ако не постоји чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, аспирин је обавезан лек, јер далеко више чува него што би могао да штети. Некоме број од 30 спасених од 1.000 лечених у току 10 година може деловати мали, али треба истаћи да истовремена употреба и других лекова тај број спасених значајно повећава – истиче наш саговорник.

У Америци су, наводи још академик Миодраг Остојић, доказали да се применом савремене кардиоваскуларне медицине у периоду од 1980. године до 2000. године очекивана дужина живота становништва повећала за четири године. То је и највеће продужење живота у односу на достигнућа у лечењу других болести.