Папрена цена на Балкану

Специјално за "Политику"
Праг, 11. маја – Доминантни чешки произвођач електричне енергије, полудржавни ЧЕЗ, једини у средњој Европи има вишкове енергије –готово половину продукције, односно око 30 терават-часова. Тај вишак ускоро ће се продавати на  новој енергетској берзи, чиме би, по замисли чешког министра привреде Мартина Ржимана, требало да обузда раст струје који је у последње две-три године прелазио 10 процената.
Може се, међутим, догодити да се цео овај вишак разграби по ценама вишим од домаћих за око 50 одсто и оде, углавном, на Балкан, упозоравају чешки економски аналитичари. И да се онда због високих балканских цена морају осетније подићи и домаће цене. 

У Министарству привреде за ова предвиђања кажу да је варијанта "чисто теоријски" могућа, али из ЧЕЗ-а указују да се "на берзи мора понудити енергија свим купцима под истим условима". Берзански аналитичари предвиђају да се због велике тражње с Балкана цена струје на чешкој берзи може подићи за око половину, то јест на око 70 евра за мегават-час. Тренутно се цена у Чешкој  креће око 45 евра, у суседној Немачкој, чије тржиште има највећи утицај на цене у региону, око 56 евра (пажња: овде се ради о ценама на велико, без трошкова и губитака у преносу и дистрибуцији). 

На Балкану је, због великог дефицита који је краткорочно последица искључивања два блока нуклеарке у бугарском Козлодују и тешке суше која драстично смањује производњу хидроелектрана (дугорочно је реч о заостајању у градњи нових капацитета ради покривања брзо растуће потрошње), тражња за струјом незасита. Зато цене лете у небо и постале су највише у Европи. Како пише чешки економски недељник "Еуро", Електропривреда Србије се с тим проблемом суочила још крајем прошле године када је расписала тендер за куповину 432 гигават-часова за прово тромесечје ове године. Пријавила су се само три интересента, који су понудили само половину потребних количина и то за шокантну цену – 69 евра за мегават-час. По зарачунавању додатка за резервисање страних преносних капацитета  цена се попела на 80 евра. Албанска "Корпората електроенрђитике шћиптаре" прошла је још горе – у марту је набавила свих тражених 334 гигавата по цени до 72,5 евра без трошкова за пренос изван границе. Али ни то није било довољно за покривање потреба становништва и привреде па се влада у Тирани одлучила за завођење још оштријих рестрикција у потрошњи.

Криза на Балкану неће се завршити ни идуће године, а аналитичари очекују да ће цене мегават-часа прећи 80 евра. Није, међутим, много боља ситуација ни у средњој Европи. У Немачкој се ситуација искомпликовала са одлуком о поступном затварању нуклеарки чиме се остаје без 27 одсто капацитета, а све веће је питање да ли ће нове електране, које су у плану да се граде, стићи да покрију дефицит који се већ наговештава. Аустрија је већ дуже време зависна од испорука из иностранства у шпицевима потрошње, Мађарска је највећи увозник струје у средњој Европи (увози 20 одсто потрошње), Словачка са затварањем два блока у нуклеарки "Моховце" од извозника постаје увозник, док је Пољска, чија је влада већ забранила извоз струје, такође, на путу да ускоро постане увозник.

Обрни, окрени, нико нема вишка струје, осим ЧЕЗ-а. Сада је ваљда свакоме јасно зашто је ова фирма за пет година удесетостручила тржишну вредност (толико пута је порасла вредност акције) и постала највећа фирма уопште у региону. Да је било мало среће и нешто више памети и ЕПС био данас имао вишкове. И где би му био крај...