Перишићу није призната камата
Чачак – Општински суд у Чачку обавезао је Михаила Николића, предузетника из оближњег села Доња Горевница, да Момчилу Перишићу, генералу из Београда, на име враћања зајма исплати дуг од 8.827,02 америчких долара. Истовремено, одбијен је Перишићев захтев да му Николић плати још 28.170,98 долара главнице и камате по истом зајму. До судског спора дошло је по тужби Перишића поднетој овом суду 5. септембра 2005. године, а пресуду је, као првостепену, донело веће којем је председавао Владан Филиповић.
Генерал је Николићу, власнику ауто-куће "Мишо интернационал", позајмио 20.000 америчких долара уз уговор закључен у Београду, 11. марта 2002. године, којим је договорена месечна камата од три одсто. Три дана доцније, 14. марта, Перишић је ухапшен због шпијунске афере са америчким обавештајцем Џоном Нејбором, док је Николић у следећим месецима и годинама, лично или преко курира, генералу исплатио укупно 12.400 долара – па ту стао.
Поднеском од 24. јануара ове године, Перишић је на суду прецизирао да му тужени исплати још 36.998 долара на име дуга, са домицилном каматом од 5. септембра 2005. до дана исплате. Николић је, са своје стране, пред већем тврдио да се почетком 2004. године договорио с Перишићем да му исплати још само 10.000 долара и тако отплати и главницу и камату и ликвидира зајам. Тужени је, такође, истакао да је камата, предвиђена уговором, зеленашка и предложио да буде примењена домицилна.
Судско веће затражило је од вештака економске струке да обрачуна камате на узети зајам и то у четири варијанте. По првој (три одсто месечно, без приписивања главном дугу) укупна камата износила би 35.260, а по другој (са приписивањем) 43.192,37 долара. У трећој и четвртој варијанти обрачунате су камате по домицилној стопи (у земљи порекла девиза, САД) која се тих година кретала од 3,50 до 4,75 одсто, али годишње. Тако би камата без приписивања главном дугу износила 1.189,76, а у четвртој варијанти, са приписом, 1.227,02 долара.
Суд се одлучио за четврту могућност, оценивши да је домицилна камата са приписивањем главном дугу управо највећа дозвољена стопа камате која се може применити у овом случају. Веће је, истовремено, утврдило да је уговорена камата од три одсто месечно недозвољена и несразмерно висока, па је "у супротности са начелом савесности и поштења и са начелом једнаке вредности узајамних давања". Међутим, суд цени да овај уговор о зајму није био зеленашки.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


