Тржиште кроји порез на имовину

Власници предузећа, пољопривредног и шумског земљишта другачије ће обрачунавати и скупље плаћати порез на имовину. Уместо по књиговодственој вредности или петоструком катастарском приходу, ова дажбина ће им од следеће године бити разрезана по просечној тржишној вредности. Онако како то сада плаћају физичка лица.

Локалне самоуправе добиће задатак да одреде зоне и просечну тржишну вредност квадратног метра пословног простора, пољопривредног и шумског земљишта.

То су највеће новине које доноси Предлог измена закона о порезу на имовину о коме би крајем маја требало да се изјасни влада.

– Предлажемо да се порез на имовину, почев од 1. јануара 2014. године, не утврђује решењем јединица локалне самоуправе, већ да се привредни субјекти самоопорезују, као што је то сада случај са утврђивањем обавезе за ПДВ, добит, порезе по одбитку, акцизе. То, између осталог, подразумева самоутврђивање пореске основице на основу просечних цена које ће објавити локалне самоуправе – кажу за „Политику” у Министарству финансија и привреде.

Уместо садашње основице пореза на имовину, коју чини вредност непокретности у пословним књигама обвезника, ово министарство је прописало да се пореска основица утврђује према просечној цени квадратног метра непокретности, њене површине и зоне у којој се налази.

Власници који исказују фер вредност своје имовине порез ће и даље обрачунавати по старом.

–  Измена пореске стопе неће бити. Она може највише да буде до 0,4 одсто за обвезнике који воде пословне књиге – објашњавају у Министарству.

На питање, колико ће предузеће плаћати порез за пословни простор у Кнез-Михаиловој улици у министарству кажу да зависи од тога како обвезник објекат вреднује у својим књигама. Ако га вреднује по фер вредности (концепт тржишне цене) обавеза му се неће изменити, осим у случају да је промењена тржишна вредност. Ако га вреднује по принципу трошкова (набавна вредност умањена за амортизацију) доћи ће до повећања пореске обавезе, али износ зависи од времена када је објекат стечен. На пример, ако је по тржишној цени купљен ове године, његова набавна вредност незнатно је умањена за амортизацију, те следствено томе и повећање пореске обавезе неће бити велико. С друге стране, ако је објекат купљен давно, јер се књиговодствена вредност амортизује протоком времена и смањује, па је његова садашња вредност у књигама мала, повећање ће бити осетно.

Александар Бућић, помоћник генералног секретара за финансије Сталне конференције градова и општина, каже да је досадашњи порески систем за правна лица одавно зрео за промену, јер је пун нелогичности. Овај нацрт закона иде у добром смеру.

– Постоји пословна зграда у центру Београда, у екстразони, која има више од 20.000 квадратних метара. Њена пореска основица у књигама је око 800.000 динара, то јест мање од 8.000 евра. Дотле је реална тржишна вредност вероватно у милионима евра. Али ако је физичко лице у истој тој зони власник пословног простора, његова пореска основица креће од просечне тржишне цене квадрата која ту износи око 270.000 динара. Значи, три квадратна метра пословног простора физичког лица имају исту пореску основицу као 20.000 метара квадратних истог тог пословног простора ако је његов власник правно лице – објашњава Бућић.

Он подсећа да ће правним лицима од следеће године бити укинута накнада за коришћење грађевинског земљишта коју су прилично скупо плаћали.

– Читава идеја која стоји иза ових законских измена јесте да правна лица приближно наставе да плаћају исте обавезе које су до сада плаћала, само кроз порез на имовину на много транспарентнији и уређенији начин него што је то било кроз накнаду за коришћење грађевинског земљишта – сматра Бућић.

Пореска основица за пољопривредно и шумско земљиште, кажу у Министарству финансија, одређиваће се према просечној вредности квадратног метра земљишта у зони у којој се налази и према површини коју заузима, без умањења за амортизацију.

Бућић подсећа да је основица за пољопривредно и шумско земљиште до сада била петоструки катастарски приход. Тај приход по јединици површине земљишта није се мењао од 1994. 

– То је толико обесмишљено да се овај порез више у Србији готово нигде не утврђује и наплаћује, јер не представља приход, већ расход локалних самоуправа. Пореска обавеза је вишеструко мања него што су рецимо ПТТ трошкови доставе пореског решења, објашњава Бућић.

Он каже да није праведно према осталим пореским обвезницима да власници великих пољопривредних газдинстава не плаћају овај порез.