Детектор против "бубица"

Нови Сад – Професори новосадског Факултета техничких наука одскоро имају "кеца у рукаву" у борби са студентима који покушавају преваром на испиту да дођу до шестице. Реч је о детектору МД-100, који су направили асистенти са електронике и који се свакодневно "рве" с мобилним телефонима, веома малим камерама постављеним на врху оловки и другим сличним "бубицама" који су прави хит међу академцима. Употреба овог детектора спречила је избијање афере ширих размера о којој се, иначе, већ неко време шапутало по кулоарима Универзитета у Новом Саду и о чему је званично проговорено на прекјучерашњој седници Сената ове високошколске установе.

– Клупко је почело да се одмотава када сам почео да добијам све више електронских порука од студената Факултета техничких наука, у којима су ме обавештавали и упозоравали да се ’одређени испити’ полажу преписивањем. Ја нисам могао да поверујем да се тако нешто догађа, иако сви ми знамо да се студенти сналазе на разне начине, почев од свима познатих ’пушкица’ па до мобилних телефона – прича за "Политику" декан Факултета техничких наука професор др Илија Ћосић.

"Преписивање је све више узимало маха, студенти који су редовно и својски учили и похађали предавања почели су отворено да негодују, па поруке више нису биле само анонимне, већ су се аутори и представљали. Иако су професори у почетку веровали да је реч о спорадичној појави, било је јасно да се нешто крупно дешава", наставља др Ћосић.

Зато је група раније успешних студената, а сада асистената са електронике, трагала за решењем, апаратом који неће ометати успостављену везу, већ само детектовати њено успостављање.

Асистент мр Милош Сланкаменац и група младих електроничара је створила уређај који реагује на успостављену везу до 60 метара, било да је укључен мобилни телефон или неки други уређај. До сада је направљено десет оваквих детектора, чија је примена током два последња испитна рока дала, како каже др Ћосић, изузетно успешне и охрабрујуће резултате. Сваког дана дежурни асистенти иду из учионице у учионицу, идентификују успостављене везе, а несавесним студентима се даје шанса да напусте испит пре откривања без санкција. Апарат је мали, може да стане у шаку, тако да студенти и не примећују његово присуство код особе која га поседује.

Факултет техничких наука има правилник који санкционише и овакве испаде и он се примењује и када су "ресавци" у питању. Студенти се кажњавају забраном изласка на испите и до годину дана, а посеже се и за другим мерама. Међутим, студенти ФТН са којима смо разговарали кажу да је, у односу на број кажњених, број оних који су се провукли без трунке знања неупоредиво већи.

Декан ФТН каже да није случајно што је "ресавска школа" прорадила управо на овом факултету, јер је он при самом врху по сложености градива. Међутим, није случајно ни што су, такође, овдашњи стручњаци нашли решење за овај проблем, јер су инжењери са катедри са ФТН одувек били на добром гласу због стручности и креативности.

Декана Ћосића питамо да ли је и на другим факултетима веродостојност оцена на испитима угрожена појавом "ресаваца".

"Има их свуда! Зато смо на седници Сената универзитета и расправљали о овом проблему, јер он није ескалирао само на овом факултету. Но, није моје да судим шта се догађа на другим факултетима", каже Ћосић.

Последице "завођења реда" на ФТН, према речима декана, јесу мањи број студената који излазе на испите и смањење просека оцена.