Милена Ратковић – најбоља сестра ВМА

Пожртвованост у послу, одличан однос према пацијентима и жеља да саслуша и пацијенте и запослене и каже им топлу реч, само су неке од особина које красе Милену Ратковић (36), главну сестру Клинике за нефрологију Војномедицинске академије, која је проглашена за најбољу медицинску сестру ВМА.

Каже да ово признање за њу представља изненађење, али да јој веома прија то што су је за добијање награде предложиле колегинице на челу са Верицом Миловановић. У овој установи „најсестра” ради већ 12 година, а пре доласка на одељење нефрологије „занат” је „испекла” у служби ургентне интерне медицине и на одељењу за дијализу.

– И да нисам изабрана, било би ми драго што сам предложена. У ВМА ради више од хиљаду сестара и срећна сам да сам ето баш ја одабрана. Колегинице ми кажу да воле што увек имам времена да их саслушам. На мом одељењу раде 52 сестре, од којих већина има децу, па се трудим да им увек изађем у сусрет и пронађем решење за њихове проблеме. Чак и када то делује да је немогуће. Kада се некој од њих разболи дете, увек се ангажујем да је ослободим посла да буде поред детета и да јој у међувремену нађем замену. И ја „улетим” у смену кад год треба, ништа ми није тешко. Имам једно дете, а сада сам у седмом месецу трудноће и знам како је у данашње време женама тешко да ускладе и приватне и пословне обавезе – објаснила је Ратковићева.

Када треба да удари шаком о сто и буде строга за добробит овог хуманог позива, наша саговорница каже да то и те како чини, али да су то малобројне ситуације јер готово све сестре којима је надређена одлично раде свој посао.

Радни дан ове сестре, који траје од 7.30 до 15.30, испуњен је планирањем, исписивањем „папирологије” и организацијом рада и контролом. Обавезно иде у јутарње и велике визите пацијената, на састанке са другим главним сестрама или руководиоцима сектора. Откада је главна сестра одељења, нема дежурства и не ради викендом, али много посла у току дана има и око планирања годишњих одмора и распореда рада, јер је проблем уклопити одлазак на „слободне дане” за 70 људи.

– Сви хоће да иду у јулу и августу на одмор, па треба све лепо уклопити. Откада сам на овој позицији, мање се бавим пацијентима него раније, али сам увек ту да урадим шта треба. Рад здравствених установа почива на сестрама, јер много више времена проводе са пацијентима, ту су да препознају проблем, да кажу коју лепу реч, да га нахране ако треба, дају му лек и негују га – истакла је најбоља сестра ВМА, која је завршила и факултет – менаџмент у здравству.

Животне приче пацијената су, каже, некада мучне и тешке, а некада и лепе, па се дешава да заплачу са болесницима, али и да славе срећне тренутке.

– Различите се судбине нађу на једном месту. Најтеже је гледати младе људе у улози пацијента, дотакне нас таква тешка судбина. Увек се трудимо да им помогнемо и олакшамо патњу. Дешава се да нам шаљу честитке за празнике или када оду у иностранство, а књиге утисака су нам пуне дивних речи – додала је Ратковићева.

Сестре у Србији су, сматра она, прилично оптерећене послом, али и кућним обавезама, плате су мале, многе морају да раде на више места да би преживеле, али их љубав према професији и даље „држи” у овој бранши. Истиче да је важно да се припаднице ове професије стално усавршавају и да их увек буде довољно на сваком одељењу како би могле да пруже и првом и последњем пацијенту одговарајућу негу.