Мадрид замрзнуо каталонско питање

Односи између Мадрида и Барселоне додатно су се затегли када је јуче Уставни суд Шпаније суспендовао каталонску декларацију о суверенитету, изгласану на заседању каталонског парламента још 23. јануара. Декларацијом је претходно проглашено право грађана ове шпанске аутономије да се изјасне о евентуалној независној држави Каталонији. Била је то припрема за референдум о независности којој се Мадрид најоштрије противи.

Одлука Уставног суда да се декларација замрзне на следећих пет месеци, што је практично чини ништавном до октобра, није никакво изненађење. Још откако је покрет за отцепљење Каталоније упоредо са тешком економском кризом добио снагу, јасно је да Шпанија не жели да преговара о целовитости своје територије. По уставу ове земље ни у једном њеном делу не може се спровести референдум о питањима која се тичу целе државе. Парцијално изјашњавање било би евентуално могуће једино ако би се парламент у Мадриду са тим сложио.

Странке на власти у Каталонији имају, међутим, другу логику. Уставом донетим после Франкове смрти, овој и осталим аутономијама у Шпанији дато је право да имају своју извршну власт, свог председника и парламент. Декларација донета посланичком већином у парламенту Каталоније функционише као припрема за организовање референдума. Стога се у Барселони сматра да је то демократска одлука и да нико нема право да својим диктатима оспорава вољу грађана Каталоније.

На вест из Мадрида највиши функционери аутономије са Артуром Масом на челу, председником такозваног генералитата (што је друга реч за владу Каталоније), реаговали су изузетно оштро.

Мас тврди да процес добијања независности Каталоније неће бити „замрзнут” и да ће аутономија „наставити да се припрема за референдум без обзира на препреке”. Правни стручњаци у Барселони при томе сматрају да је декларација политички папир и да нема правни карактер, те према томе уставни суд није ни био надлежан да се о томе изјашњава, а камоли да је „замрзне”.

Мас пак подсећа да је декларацију „изнедрила воља народа” и да њу нико не може да „заледи” или „суспендује”.

Извесно је, дакако, да је потезом из Мадрида додатно закомпликована ситуација на Иберијском полуострву, чије су политичке институције урушене великом незапосленошћу, укидањем социјалних служби, узастопним сасецањем буџета. Покрет за отцепљење Каталоније користи управо најгори моменат да свом снагом крене ка испуњењу својих циљева. Криза и презадуженост одлични су састојци за бујање национализма.

Шта Мадрид добија овим необичним чином суспензије и шта ће бити кад у октобру истекне време? Да ли ће се декларација отопити или ће устав поставити препреку која на каталонском терену није призната? Из појединих страних извора Мадриду се саветује да примени рецепт британског премијера Дејвида Камерона, који је са властима у Шкотској договорио о датуму одржавања референдума на којем ће се Шкотланђани изјаснити да ли желе да остану унутар Велике Британије. Сва је прилика да ће Шкоти, како већ сада говоре анкете, ипак одлучити да остану део Уједињеног Краљевства.

Договор о таквим питањима није могућ, одговара Маријано Рахој, премијер шпанске владе десног центра, која традиционално има оштрију реторику када су у питању аутономашки циљеви.

Уже се затеже иако се медији у оба ова прелепа центра Шпаније приметно труде да не доливају додатно уље на политичку ватру.