Европа страхује од лососа из Шведске

Шведске компаније продале су европским земљама велике количине лососа који садржи висок ниво диоксина из загађеног Балтичког мора, објавили су јуче шведски медији.

Познаваоци тржишних прилика сматрају да је мало вероватно да се шведски лосос нашао на тржишту Србије, али званичног одговора Министарства пољопривреде о томе још нема.

Иначе, Европска унија је 2002. забранила Шведској да извози лосос из Балтичког мора, наводећи као разлог високу концентрацију диоксина, супстанце која може да изазове канцер, пише Франс прес, а преноси Танјуг. Како се наводи, у Шведској секонзумира само један мали део лососа који се улови, а деци и трудницама се саветује да ту рибу не једу више од три пута годишње.

Медији преносе да су до сада полицији пријављене две компаније због извоза више стотина тона лососа из Балтичког мора у Француску и Данску, одакле је та риба продата другим европским земљама. Француска компанија „Пешери Нордик” саопштила је да је увезла 103 тоне шведског лососа 2011. и 2012. године, али да је од тада престала са увозом те рибе, извештава Франс прес.

Како сазнајемо, Србија није велики увозник свежег товљеног лососа, процењује се да се недељно увезе око две тоне, а највећи купци су ресторани, јер је ова риба скупа (око 1.200 динара у малопродаји).

– Мало је вероватно да је лосос из Шведске завршио у Србији, јер ми нисмо велики потрошачи. Иначе ова врста рибе је једна од најпопуларнијих у свету, а највише се тражи управо у Француској и Русији, код нас га најчешће због високе цене продају угоститељи – каже Владимир Стојимировић, директор фирме „Принципал дуо”, који се бави велепродајом рибе.

Према његовим речима, товљени лосос у наше трговине долази углавном из Норвешке и нешто мање из Данске и то најчешће преко великих италијанских увозника. Већа је потрошња дивљег лососа са Аљаске (који је двоструко јефтинији и стиже у смрзнутом стању) чији се годишњи увоз процењује на око 150 до 200 тона.

Што се тиче диоксина и његове штетности по здравље људи, Светска здравствена организација је упозорила да краткотрајна изложеност човека високој концентрацији диоксина може узроковати тзв. хлорне акне и тамне мрље на кожи и пореметити функцију јетре. Дуготрајна изложеност узрокује поремећаје имунолошког система, оштећења у развоју нервног и ендокриног система. Засад највеће концентрације диоксина у храни измерене су у млечним  производима, неким рибама и шкољкама. Швеђани упозоравају да последице високе концентрације диоксина у риби нису безначајне.

Последња велика афера са диоксином у Европи је избила у јануару 2011. године. Тада је у Немачкој затворено више од 4.000 фарми, јер су на њима пронађене велике количине сточне хране која је била загађена диоксином, отровним једињењем. Међутим, јаја са загађених фарми већ су била доспела у Велику Британију и Холандију и то кроз прехрамбене производе, мајонез и теста, па је цела Европа била на ногама.

У Ветеринарској инспекцији тада су рекли да нисмо увозили намирнице загађене овом материјом, али су у нашу земљу из Немачке доспеле компоненте сточне хране. Како су после анализа потврдили, те количине нису биле проблематичне.

-------------------------------------------------------------------------

Две трећине рибе се увози

Две трећине рибе која се прода на тржишту Србије долази из увоза. Ослић нам углавном стиже из Аргентине, а скуша из Ирске. Конзерве су напуњене тајландском и мароканском сардином и туњевином, док из Јадранског мора углавном добијамо сардину. Према подацима највећих трговинских ланаца, увозна смрзнута риба стиже и из Шпаније, Кине, Вијетнама и Републике Српске. Шаран је најчешће наш, а слично је и са пастрмком. Стручњаци, међутим, упозоравају да треба бити опрезан са повећаним концентрацијама диоксина у риби.