Велесиле у клинчу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 11. маја – Америка и њени велики европски савезници данас, како се најављује, пуштају у званични оптицај нацрт резолуције којим би се омогућила независност те области, док Русија, уз могућну подршку Кине, предлаже супротно – наставак преговора између Београда и Приштине да би се постигло решење прихватљиво за обе стране и у складу с принципима Повеље УН.

Да би се било који од та два предлога усвојио, потребно је да добије подршку бар девет од 15 чланица Савета безбедности УН. Амерички амбасадор Залмај Халилзад синоћ је наговестио да западни приступ "има већинску подршку" и да ће бити изгласан, уколико Москва не стави вето. Руски амбасадор Виталиј Чуркин није одбацио могућност употребе вета, али је главнину својих јавних наступа посветио неопходности да се до решења за Космет дође – договором непосредно заинтересованих локалних снага, уз "избалансирано посредовање међународне заједнице".

Више сценарија

Укратко: судбина Космета, данас више него икад у последњој деценији, зависи од исхода дуела између две велике силе, САД и Русије, чији се односи у последње време погоршавају, упркос "личним склоностима" председника Џорџа Буша и Владимира Путина. Дипломатски извори указују да се сада на том плану "разиграва" више сценарија.

По првом, консултације између подносилаца два супротстављена нацрта потрајаће, уз међусобне уступке, с надом да је могућно пронаћи облик заједничког наступа. По другом, сагласности неће бити и Американци ће ставити на изјашњавање свој предлог – звани "француски", по састављачима текста. По трећем, пред Саветом би се истовремено могао наћи и нацрт Русије, мада је истовремено нуђење два предлога "врло ретка" појава у том телу. По четвртом сценарију – донела би се резолуција која би само предвидела пренос надлежности на Космету, са УН на ЕУ, али ни то неће бити једноставно с обзиром да Руси захтевају даљу примену важеће Резолуције 1244 док друга страна сматра да би новом резолуцијом требало поништити све претходне резолуције Савета о том питању. У петој варијанти, не би уопште било нове резолуције, због мањка гласова или стављања вета, после чега се наговештава процес у коме би "Косово једнострано прогласило независност, док би (не)признавање тога статуса била – ствар опредељења сваке појединачне чланице УН".

Упућени оцењују да су тренутне разлике између два нацрта велике, готово као и оне које постоје између Београда и Приштине.

Неке разлике у тим документима су "непомирљиве", потврдио је Чуркин. Американци, међутим, понављају да се надају да ће постићи компромис с Русијом и да ће још овог месеца, у коме они председавају Саветом, бити донета резолуција за примену Ахтисаријевог плана.

Заједничког става о новом статусу Космета неће бити – без великих, сада непрецизираних уступака. У овом часу, несагласности изгледају лакше за одржавање него за отклањање. У Вашингтону се, овим и другим поводима, Москви замера да "поново жели да се покаже као велика сила која може битно да утиче на глобална кретања", али јој се не поричу извесне карактеристике које воде ка таквом статусу.

Кад се на стратешку "вагу" ставе предлози две стране око Космета, ипак се могу назрети извесне тачке сагласности. Обе, тако, истичу, потребу стварања мултиетничког и демократског друштва, важност регионалне стабилности, омогућавања повратка прогнаних, заштиту људских и посебно права Срба и других етничких заједница које чине мањину становништва. Једногласност се исказује и захтевом да је "свако насиље недозвољиво" и да га треба спречити, макар и употребом међународне силе.

Несагласности су и упадљивије и дубље. Прво, Американци подржавају Ахтисаријев предлог а Руси га одбацују, осим у делу који би се могао побољшати тако да се "заиста обезбеди" заштита мањина, културне и верске баштине, децентрализација. Западне земље су наговестиле да би се Ахтисаријеве препоруке могле донекле изменити, али да им се задржи суштина, названа "надзирана независност", што Москва сматра неприхватљивим, наметнутим решењем.

Друго, Американци инсистирају да је "косовско питање" јединствен случај који не може да послужи за решавање других кризних ситуација, док Руси тврде обрнуто и траже да решење буде универзално примењиво, да не би подстакло сепаратизме широм света, како су још једном синоћ упозорили.

Слично је и схватање Кине, па и неких земаља Африке, док поједини аналитичари мисле да је Русија у положају да јој одговара свако решење за Космет – очување територијалног интегритета Србије може да истакне и као свој успех, док би јој неуспех на том плану "омогућио да подржи делове бившег СССР-а који би да се отцепе од држава у којима су сада и припоје се њој"…

Постојећи изазови око Космета су знатно опипљивији. Руси тврде да договорени стандарди нису у довољној мери остварени, док Американци кажу да је остварен знатан напредак и да ће бити још израженији у "надзираној независности". Вашингтон сматра и да су ставови Београда и Приштине толико удаљени да се не могу приближити, а Москва каже да две стране треба да наставе разговоре, без постављања рокова за њихово окончање. У "међупростор" је јуче "утрчао" представник Панаме који је предложио да се Ахтисаријев план не примењује још шест месеци а да се за то време наставе преговори Београда и Приштине.

Повећавање улоге ЕУ

Приступи Америке и Русије налазе тачку додира у – трећем међународном фактору. Обе силе сматрају да, у најмању руку, треба да буде повећана улога Европске уније, чија би цивилна мисија дошла уместо садашњег Унмика.

По западном предлогу би Унмик и Кфор задржали позиције у прелазном периоду од четири месеца. Руси препоручују пак реорганизацију која би довела до "међународне цивилне мисије с повећаном улогом ЕУ која би надгледала и помагала примену стандарда", уз известан продужетак водеће улоге НАТО у војном сектору, с тим што би Савет безбедности задржао контролу над оба дела мисије на Космету.

Из обавештених кругова се дознаје да ће западни нацрт бити раздељен чланицама Савета безбедности у верзији која се најављује као донекле "нова". О каквим се евентуалним изменама ради – није, засад, познато. Подршка суштини Ахтисаријевог предлога – остаје, слажу се посматрачи у проценама.