Руска православна црква Његоша сматра свецем

У поезији проглашен већ давно светитељем, писац „Горског вијенца” сада треба да прође строгу „кадровску комисију СПЦ”, али и суд јавности која се ускомешала после најава да ће Петар Други Петровић стећи ореол свеца. Предлог за канонизацију Његоша већ је припремљен и он ће бити предат Синоду, а потом ће стићи на Свети архијерејски сабор СПЦ.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је сачинио тај предлог, каже за „Политику” како му је нарочито драго што је, упоредо са његовом иницијативом, и московски патријарх Кирил пре неколико дана патријарху српском Иринеју, преко руског свештеника у Београду, оца Виталија, уручио икону „Светога Петра Другога Петровића Његоша”.

–То је показатељ да Руска православна црква Његоша већ сматра светитељем – истиче Амфилохије, оштро се противећи ставовима да његоваиницијатива представља „посрбљавање Његоша”.

– Он је био митрополит и господар црногорски, али и свесрпски исвесловенски. Његово стављање у постеље савременог монтенегринства, значи понижење, сужавање и сакаћење Његошевог свечовечанског лика – истиче Амфилохије, који се слаже са ставовима Миодрага Вуковића, једног од најближих сарадника Мила Ђукановића који је у изјави нашем листу, рекао да је званичној Подгорици „мило што неке од светих људи Црне Горе вреднују и други народи и институције”. Вуковић је, да подсетимо, председник Одбора за међународне односе и исељенике у Скупштини Црне Горе.

Да ли, међутим, осим неоспорне државничке мудрости и песничке генијалности, Његош заслужује ореол свеца? Митрополит Амфилохије нема никакву дилему о томе.

– Његов гроб је показатељ његовог великомучеништва. Тај који каже да Његош не може бит светац, мери Његоша собом – тврди Амфилохије.

Он се припрема да на мајском сабору СПЦ каже и следеће:

„Ранији митрополитии народ су у Његошу видели свеца. Његош је прво био сахрањен на Цетињу. Због невремена га није било лако пренети на Ловћен. А када је пренет, остало је записано сведочанство да је нађена његова десна рука, нераспаднута. Рука која је писала ’Горски вијенац’ и ’Лучу микрокозма’. А по други пут, када је 1879. године, митрополит Иларијон Рогановић, са свештеницима и верницима обнављао цркву на Ловћену и гроб Његошев, остало је записано са каквим су се дубоким поштовањем и митрополит и они са њим, односили према земним остацима Његошевим. Дакле, и то је једно од сведочанстава о Његошуне само као генију, песнику и државнику, него као сведоку Христовог распећа и васкрсења. Јер Његош је управо то.”

Шта је, заправо, услов да би Српска православна цркване кога прогласила за свеца? Амфилохије каже да је најпре потребно поштовање тамо где је тај човек живео, стварао и прославио се својим светим животом и својом мудрошћу. После тога, црква верификује такво стање и канонизацијом, „кандидат” постаје васељенска личност.

Наш саговорник подсећа да су на прошлогодишњем Сабору свецима проглашена двојица свештеника и 40 ђака мученика момишићких из околине Подгорице, које су Турци спалили 1688. године.

Верски аналитичар Живица Туцић истиче да цркве које имају култ светитеља, а то су првенствено католичка и православна, поступак и чин канонизације обављају на сличан начин: да је неко живео на земљи „светим животом”, без порока, страсти, личних амбиција, моћи, да је био пример у вери и делима.

– У неким црквама су услови канонизације и нераспаднутост тела, чуда која су се десила онима који су се кандидату за светост молила, или на његовом гробу. Од покретања канонизације до реализације понегде протекну и векови или деценије.Ретка је брза канонизација од подношења поступка. Разматрају се сви познати подаци из живота кандидата, али и реакција коју би канонизација имала код других конфесија и вера, или у општој, не само верничкој јавности – наглашава Туцић.

Покретач поступка треба да то образложи Архијерејском сабору и комисији за канонизацију.

– Ту се може донети позитивна или негативна одлука, или да се затражи да се захтев допуни и размотри другом приликом, како је то често бивало – прецизира Туцић.

Противници „светог Његоша” углавном сматрају да песнички великан није живео нарочито чедним животом.

 ---------------------------------------------------------------------------

Око 110 српских светитеља

– Број канонизација у СПЦ се знатно увећао у време патријарха Павла, мада је он према неким предлозима био резервисан. Највише тражења потицало је управо из Црне Горе. Сада има око 110 српских светитеља, мада је било и групних канонизација (монаха синаита или момишићких мученика). Најпознатије канонизације последњих година биле су владике Николаја Велимировића (2003) и архимандрита Јустина Поповића (2010) – подсећа Живица Туцић.