Брисел у акцији за бољу Европу

Акција да се реформама заустави пораст евроскептицизма и да се нађе неко повољније решење за армије незапослених, главне су теме о којима се у Бриселу расправља пред јунски самит.

Подаци из мноштва исцрпних истраживања чији су резултати ових дана обелодањени у различитим земљама указују да се већина грађана који живе у једној од 27 чланица ЕУ осећају као Европљани (75 одсто), али само један од троје међу анкетиранима познаје све практичне предности овог појма.

На овај податак указује Холанђанка Вивијан Рединг, комесарка ЕУ за правосуђе, која је управо припремила мере са циљем да се подстакне лакше кретање и селидба из једне у другу земљу у оквиру заједничке територије, што је иначе једна од најатрактивнијих привилегија грађана ЕУ. 

Иако је право на пресељење и тражење посла мање-више зацртано у бриселским документима, грађани који се одлуче на такав корак често наилазе на сијасет препрека.

„Европа није само јединствено тржиште, криза или евро, већ је она састављена од грађана и зато морамо пре свега да решавамо њихове проблеме”, каже Редингова у интервјуу који је ових дана дала за шпанску публику („Паис” и „Мундо”).

Шпанија је међу чланицама које су највише погођене кризом и где је незапосленост највећа, па њене грађане данас интересује како да пронађу посао у некој другој земљи Европе. Број Шпанаца који се у 2012. иселио у Немачку порастао је за 40 одсто у односу на претходну годину.

Да би се олакшало кретање младих који траже посао у просперитетнијим земљама Европе, Брисел предлаже да им се омогући да позајмицу за незапослене од своје државе примају шест месеци уместо три, како је то данас.

Шта може да уради млад човек из Мадрида који нема посао, пита се Редингова и одговара како може да остане у Мадриду и да узалудно потроши и време и новац који му даје држава. Остаје друга могућност: да оде у Немачку и да тамо искористи потражњу за стручним образованим кадром. Потребно му је најмање шест месеци да се снађе, додаје комесарка.

Још 11 сличних мера за смањење незапослености је већ на папиру, али Европска комисија сада разматра како да натера све државе чланице да их примене. Не може неко ко је без посла, и ко губи наду да ће га у догледно време наћи, да се осећа задовољним грађанином, упозоравају неки од бриселских функционера.

Редингова признаје да „поверење у институције драматично опада” и да су нарочито политичари изгубили кредибилитет. Зато се, каже она, грађанима морају пружити решења.

Брисел мора да се бори и са еврофобијом која је захватила неке од развијенијих земаља ЕУ. Предводници у страху од најезде са југа и истока Европе су Британци. Лондон већ месецима емитује пропагандне спотове којима упозорава, највише Румуне и Бугаре, да се не упућују у „кишну и тмурну Британију”, где „нема посла”, а и кад га има „плаћа се мизерно”.

Европска комисија на митове одговара чињеницама: упркос страху од масовних миграција, само три одсто грађана из нових чланица ЕУ променило је земљу у којој ради. Са друге стране, откад је ЕУ 2004. добила 12 нових чланица, петнаест старих чланица повећало је свој бруто национални доходак за један одсто – захваљујући ширем тржишту.

Појачање припадности Европи добиће се, како поручују из Брисела, и неким другим практичним мерама. За свој ауто држављанин Италије или Холандије моћи ће да добије потврду о техничком прегледу чак и ако га да на ремонт у Бугарској или Румунији.

Бити проевропљанин, како је објаснио један други функционер ЕУ, не значи да се залажеш за Европу каква је она данас, већ да желиш да учествујеш у њеним реформама.