Зашто Срби са севера КиМ у Москви траже савезника

Још један позив у помоћ Срба са Косова упућен је руској држави, односно највишим представницима руске власти. После молбе упућене бившем руском амбасадору Конузину за помоћ у време уклањања барикада на северу Косова, па захтева око 20.000 потписника петиције за пријем у руско држављанство – све у 2011. години, али и разних усмених апела, пре два дана је срочено подуже писмо упућено Путину, Медведеву и осталим високим званичницима Москве са молбом да се умешају у актуелна збивања у вези са преговорима Београда и Приштине. Овог пута захтев има и институционалну тежину, јер су га потписали председници скупштина четири општине са севера Косова у име та четири локална парламента.

Шта ће им Русија одговорити, и да ли ће уопште одговорити, још се не зна. У Амбасади Руске Федерације јуче су за „Политику” рекли да немају никакав коментар јер још нису ништа званично добили. Речено нам је да су упознати са тим, али им јуче формално ништа није стигло.

Одборници општина Косовска Митровица, Лепосавић, Зубин Поток и Звечан упутили су отворено писмо државном врху Руске Федерације са молбом да помогну властима Србије да процес преговора о статусу Косова и Метохије врате под окриље Савета безбедности УН и заштите Резолуцију 1244 СБ УН „од једностраних акција Вашингтона, Брисела и Приштине, који покушавају да наметну решење у своју корист.”

Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа „Нова српска политичка мисао”, оцењује да је тешко очекивати да ће бити директног и званичног одговора Москве, али да ће вероватно неке реакције бити. „Да ли ће то бити благо дистанцирање од косовских Срба и јаснија подршка актуелној власти у Београду, или пак дистанцирање од власти, односно не толико од власти колико од преговарачког процеса у Бриселу и споразума у Бриселу, то ћемо да видимо”, каже Вукадиновић.

Наводећи да овај случај треба разликовати од неких претходних, где је понекад било и „сувишног маркетинга, па чак и контрапродуктивних иницијатива попут оне за добијање руског држављанства”, он додаје да их не треба стављати у исти контекст јер онда делује као да се ова последња иницијатива утапа у неки национални фолклор – да се очекује помоћ од мајчице Русије и кад има и кад нема основа за то.

„Ово сада је један оправдан и рационалан потез Срба са севера Косова, који на овај начин траже од Русије или да изврши притисак на Београд поводом Бриселског споразума (односно, траже у Москви савезника за њихову позицију неприхватања споразума са Приштином), или ако то из разних разлога није могуће, онда да бар изађе са јаснијим ставом о својој позицији поводом тог споразума, јер Москва је видљиво и упадљиво уздржана. С једне стране, дипломатски се шаљу поруке подршке ставу државе Србије према Косову, а неким другим, неформалнијим каналима емитује се незадовољство због српског прихватања споразума. Тако да, ма колико на први поглед било необично то обраћање, оно има и политичког и симболичког смисла”, сматра Вукадиновић. 

Према његовим речима, ово обраћање Срба са севера Косова Русији може да резултира или појачаним руским ангажманом поводом питања не само положаја Срба на северу Косова, већ и читавог преговарачког процеса, или пак јаснијим дистанцирањем Русије од тога. Наравно, и једно и друго ће бити у складу са дипломатским манирима којих се Москва држи.