Светац политичком вољом

Подгорица – Црногорска православна црква (ЦПЦ) и више аналитичара оценили су да намера митрополита Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори Амфилохија да предложи да се Петар Други Петровић Његош прогласи свецем није ничим утемељена и да је само политички мотивисана, преноси агенција Бета.

Митрополит Михаило рекао је да Његош није био аскета, нити се за живота потврдила његова светост, што је услов да се неко канонизује као светац. „Његошев животни пут није испуњен аскезом, нити су после његове смрти наступила чудеса, везана за ову историјску личност”, казао је митрополит Михаило.

Покушај канонизације Његоша, по његовој оцени, „искључиво је политички чин још једног неуспелог поступка империјалног покоравања Црне Горе и њеног претварања у српску колонију”. „Идеја СПЦ о Његошу као свецу је потпуно неутемељена и црквено и социолошки и теоријски”, оценио је универзитетски професор и аналитичар Срђан Вукадиновић. Његош је, по његовим речима, првенствено био писац, мислилац, државник, па тек онда црквено лице. „У сваком случају, Његош се противио црквеној догми”, навео је Вукадиновић.

Покушај канонизације Његоша, оценио је, представља политикантство СПЦ „од које ништа не треба да изненади”.

Црногорски академик Радослав Ротковић је подсетио на мемоаре патријарха СПЦ Гаврила (Дожића) у којима је навео да је Његош био „на прелазу из теократије у световну власт”.

Његош је, по речима Ротковића, веома кратко носио одору митрополита црногорско-приморског, свега три-четири године, а носио је народну ношњу. Вуку Караџићу је објашњавао да он није калуђер, већ владика, односно, владалац.

Професор Универзитета у Новом Саду Миленко Перовић је оценио да је смисао Амфилохијеве идеје о проглашењу Његоша за свеца у припреми амбијента за рушење Његошевог маузолеја на Ловћену. „Његош је један и јединствен, његово друштво нису свеци, него Данте, Шекспир, Гете и Достојевски”, пренела је подгоричка „Побједа” речи Перовића.

Исти лист пренео је оцену социолога религије Мирка Ђорђевића да је Амфилохијева идеја о Његошу као свецу „бесмислица”.

Митрополит СПЦ Амфилохије је раније више пута казао да ове године, поводом 200. годишњице рођења песника и државника, треба обновити Његошеву капелу на Ловћену, срушену 1974. године, уместо које је подигнут велелепни маузолеј Ивана Мештровића.

Амфилохије је у четвртак у Никшићу рекао да је управо црногорском премијеру Милу Ђукановићу доставио захтев за обнову Његошеве капеле.

Он је допустио могућност да капела буде обновљена, ако не на месту маузолеја, онда у његовој близини.

Капела чију обнову жели Амфилохије није оригинална из времена када је на Ловћену сахрањен Његош, четири године након смрти. Та капела је срушена у време аустроугарске окупације 1916. године.

Након тога, краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Александар Карађорђевић је 1925. године на Ловћену подигао нову капелу посвећену Његошу, што историчари оцењују као његово настојање да манифестује своју политичку премоћ у Црној Гори.

Његошева капела на Ловћену, према оцени многих стручњака, није сакрални објекат, него гробница великог песника, филозофа и владаоца.