Европа ограничава пестициде штетне по пчеле

Пестициди имидаклоприд, клотијанидин и тијаметоксам, чију ће примену на семену сунцокрета, уљане репице, памука и кукуруза Европска унија ограничити зато што се верује да шкоде пчелама, користе се и у Србији а пчелари већ годинама траже да се те супстанце избаце из употребе. Код нас годишње, према једној анализи, у просеку угине чак петина пчела. За то је криво петнаестак фактора, а за имидаклоприд се сумња да је у првих седам узрочника смрти овог инсекта. Не само у Европи већ свуда у свету популације пчела се проређују или једва одржавају на истом нивоу, али по цену смањења приноса меда.

Не само да три пестицида која ЕУ хоће да ограничи крње одбрамбене механизме пчела, већ их директно трују, наводи професор Мића Младеновић, са Пољопривредног факултета у Београду.

– Италијани су експериментом показали да имидаклоприд пчелу убија изузетно брзо. Студије су констатовале да су и клотијанидин и тијаметоксам штетни. Петнаестак је фактора који могу да изазову смрт пчеле, вируси и недостатак хране су ту важни, али имидаклоприд је у првих седам. У Америци је пре неколико година нестало чак 60 одсто популације пчела. У Србији годишње изгубимо двадесетак одсто просечно, у распону од седам до четрдесет процената. Европа је већ из употребе избацила неке антибиотике који су, на дуге стазе, пчелама више шкодили него што су им помагали. Ограничавање употребе ова три пестицида је прави корак – објашњава професор Младеновић.

Србија пчеле не увози да би надокнадила изгубљене примерке, него наши пчелари поспешују њихово размножавање. Али, тим мерама се смањује принос меда, каже др Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије.

– Уместо да то радимо, боље је да се и овде забрани употреба та три пестицида, као што тражимо од 2008. године, када су објављена истраживања која потврђују њихову штетност. Тада је овде организован и скуп на који су дошли представници произвођача пестицида, чак и „Бајерови” људи из Немачке, који су покушавали да оповргну студије. У Министарству пољопривреде су нам обећали да ће забранити те препарате чим то уради Европа. Сад ћемо видети. Али, да бисмо заштитили пчеле, потребно је и да пољопривредници напокон почну да поштују закон којим се забрањује прскање воћа у цветању средствима отровним за пчеле. Због тога смо имали масовна тровања, која су однедавно нешто мањих размера али и даље много пчела страда од тога – наводи др Живадиновић.

Истина, има и стручњака који не верују да пестициди, под условом да се правилно користе, могу да изазову помор пчела. У самој ЕУ нису успели да се сагласе ни око забране три супстанце нити су одбацили такав предлог, већ ће, како је најављено, смислити мере за ограничавање њихове употребе. Међу скептицима је и професор Петар Вукша са Пољопривредног факултета у Београду, који каже да му докази о штетности три супстанце нису убедљиви.

– Људи који пчеле узгајају, барем код нас, не обезбеђују им увек довољно хране. Пропусте и да их заштите од паразита и вируса. И то су разлози због којих пчеле умиру а њима је природни животни век и иначе веома кратак, тако да је тешко експериментално утврдити директну везу између смрти и различитих фактора који су је могли узроковати. Meни је тешко да поверујем да су, уз толико других опасности, мале количине пестицида, колико се нанесе на семе, довољне да угрозе пчеле. Истина је, наравно, да су многе супстанце штетне, па и врло отровне по пчеле, што је на њиховим декларацијама и јасно назначено. Ту струка нема дилема. Друга је ствар да ли се томе свугде придаје потребан значај – оцењује професор Вукша.

Извесну резерву према убеђењу о погубном деловању пестицида изражава и Мирољуб Букилић, потпредседник Друштва пчелара Београда. Али, и он верује да су пестициди веома штетни.

– Тачно је да не брину сви пчелари довољно о својим кошницама. На пример, уместо меда, дају пчелама за прехрану шећер, који им скраћује животни век. То раде зато што је мед скупљи од шећера, па им се више исплати да га продају него оставе пчелама. Али, пестициди свакако шкоде. Можда не могу да промене генетику пчела, али им сигурно слабе имуни систем – каже Букилић.