"Одбрана" имиграција по америчком моделу

Специјално за "Политику" од дописника Танјуга
Париз, 12. маја – Нови француски председник, Никола Саркози, обећао је у председничкој кампањи оснивање министарства за имиграцију и "национални идентитет".

Ново министарство замишљено је по угледу на британски модел, по коме се питањима имиграције и интеграције бави јединствена администрација. То подразумева суштинске промене досадашњег система, пошто у једном министарству треба да буду обједињене службе које су досад биле расподељене између министарства за социјална питања, Бироа за заштиту избеглица и апатрида, министарства спољних и министарства унутрашњих послова.

Саркози ће бити у могућности да спроведе у дело свој предлог већ крајем следеће недеље, за када је нови шеф државе најавио формирање нове владе.

Имиграција је била једна од главних тема његове кампање, у којој је то питање, које одувек заокупља пажњу деснице, добило идеолошке примесе отварањем полемике о националном идентитету.

Саркози је као министар унутрашњих послова прогласио регулисање миграторних токова и борбу против илегалних имиграната својим приоритетом, представљајући у два наврата, 2002. и 2006. године законе у том смислу.

Као председник републике пак он намерава да спроведе своју идеју о "одабраној" имиграцији, коју је развио по угледу на амерички модел.

Овај концепт подразумева да се дужи боравак у земљи одобрава само висококвалификованим радницима који могу да допринесу економском развоју земље, односно да се забрани улазак имиграната који не испуњавају те услове.

Циљ оснивања новог министарства је да се смањи прилив нових имиграната који се сваке године (у просеку по 100.000) настањују у Француској – склапањем брака или користећи досадашње законско право о окупљању породице.

Саркози ће инсистирати на промени досадашњег закона како би се унела одредница о "максималном годишњем броју имиграната", коју је изнео у свом председничком програму.

Као министар унутрашњих послова, Саркози је инсистирао на ефикаснијим методама за избацивање илегалних имиграната из земље, који су у последње две године авионима испоручени у своје земље порекла у два пута већем броју него раније.

Заоштравање закона према имигрантима је његов одговор на нереде у сиромашним предграђима који су планули у новембру и децембру 2005. године, у којима живи највећи број имиграната, махом афричког порекла. Саркози је изазвао бурне полемике у јавности због оштрих мера и непримереног речника током нереда, који су многи видели као повод да се ситуација још више погорша.

Изазиваче нереда, који су палили аутомобиле и бацали каменице на полицију, назвао је "олошем" који ће он "почистити шмрковима".

Саркози намерава да настави политику чврсте руке, најављујући прави "Маршалов план" за предграђа. Уколико добије скупштинску већину за измену закона, повећаће казне за малолетне преступнике и увести англосаксонски принцип јединствених казни за вишеструке преступнике, који не узима у обзир индивидуални случај већ прописује јединствену казну за рецидив без обзира на природу преступа.

У САД, на пример, уколико три пута почине макар и ситну крађу, преступници ризикују казну од 10 до 15 година затвора.

Други рецепт који је Саркози преузео из англосаксонске кухиње је "позитивна дискриминација", који подразумева да ће они који заслуже бити награђени. У том смислу је најавио да ће око 250.000 младих из предграђа добити прилику за запослење или обуку и додатно образовање у "школама друге шансе".

Онима који нису стигли до матуре нуди се могућност да се упишу на универзитет пошто положе специјалне курсеве. Помоћ коју држава даје сиромашним породицама за образовање деце могла би директно да буде пребачена на младе на које се односи, а понуђена је и помоћ од 300 евра месечно за време обуке. Уколико не покажу резултате, помоћ ће бити укинута.

Проблем је, међутим, у томе што Саркози као министар унутрашњих послова није успео да створи климу поверења у "ситеима", како се називају приградска насеља у којима има више незапослених него запослених.

Нови председник републике је у њима изузетно непопуларан, што се видело и у току председничке кампање када се само једном усудио да обиђе париска предграђа, окружен стотинама наоружаних полицајаца.

Кризи поверења у способност државне политике да се суочи са ситуацијом у предграђима допринела је и расправа о националном идентитету, која је пробудила националистичке страсти на Саркозијевим скуповима за време кампање.

Један од најчешће понављаних слогана његове кампање био је онај који се односио на однос према Француској: "Или је волите или је напустите!" – слоган који се нарочито допао гласачима са екстремне деснице.

Постављајући у центар кампање тему која је досад била на репертоару Националног фронта Жан-Мари ле Пена, Саркози је изјавио да је француски идентитет, између осталог, и у "две хиљаде година хришћанства". Према републиканским вредностима Француз је сваки грађанин земље, који припада њеној култури и језику.

Ова расправа илуструје кризу идентитета с којом се суочава Француска, земља с највећим бројем муслимана у Европи, након што је постало јасно да је њен модел интеграције доживео неуспех.

Саркози захтева да се, као услов за добијање дозволе боравка, уведе обавезно знање француског језика као и похађање "курса интеграције" по доласку у земљу.