Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тешко ће бити бољег живота у Србији

Тешко ће бити бољег живота у Србији
Алфред Мардер

Председник Међународне асоцијације градова ,,Весника мира”, Алфред Мардер (91) из Њу Хејвена (САД), коме је у петак, поводом Дана Крагујевца, додељено признање почасног грађанина тог града, током боравка у Србији ових дана посетио је и Београдски форум за свет равноправних, где је разговарао и с групом студената Београдског универзитета, са члановима и пријатељима Београдског форума.

Угледни гост из Америке, ветеран миротворног покрета, изнео је том приликом ставове о низу горућих проблема савременог света. Нагласак је ставио на проблем ,,балканизације”, што је данас широко прихваћен појам којим се означавају поделе, цепања територија и народа и све оно што такве процесе прати.

Протеклих деценија се управо на Балкану одвијао процес ребалканизације, који је отворио простор за обнављање старих и новонасталих подела, за успостављање нових држава, нових нација и нових националних мањина, нових језика. Према Мардеровим речима, тај процес нити је спонтан, нити је резултат искључивог деловања локалних и регионалних чинилаца.

На поделе, разбијање старих и настајање нових држава, које су често неспособне да саме обезбеде егзистенцију и развој, снажно утичу стране, ванрегионалне силе. Стратегија тих сила је да успоставе доминацију над другим народима и територијама, над њиховим економским, природним и геостратешким ресурсима.

Поделама и изазивањем „контролисаних сукоба”, стране, ванрегионалне силе, уклањају препреке које им стоје на путу у остваривању стратегије доминације, балканизација, на известан начин, прераста у глобални процес, тврди Мардер, што илуструје јачањем сепаратизма у низу европских земаља, укључујући и неке чланице Европске уније, као што су Белгија, Шпанија, Велика Британија, Француска.

У низу земаља сукоби изазвани страним мешањем довели су до фактичких подела, или су отворили пут поделама да дођу до изражаја. Не губећи из вида разлике и специфичности, такви су случајеви, на пример, Судан, Либија, Ирак, Авганистан, Мали, Кипар и други. Остаје да се види каква ће бити судбина Сирије, када утихну садашњи сукоби у тој земљи и око ње.

Насилно одузимање Косова и Метохије од Србије, припремљено агресијом НАТО 1999. године, саставни је део политике ребалканизације Балкана, указао је Мардер. САД, Немачка и Велика Британија, директно и посредством НАТО и ЕУ врше концентрисани притисак и примењују политику „штапа и шаргарепе”, како би се Србија сагласила са одузимањем Косова и Метохије. За узврат, Србија добија обећања бољег живота кога, на тој основи, тешко да икада може бити, констатује Алфред Мардер.

У живој дебати, вођеној у Београдском форуму за свет равноправних, било је речи и о опасностима које собом носи стратегија глобализације интервенционизма НАТО.

Основни циљеви те стратегије су стављање под контролу извора енергената, стратешких сировина, најважнијих геостратешких подручја и путних праваца. Ова стратегија руинира улогу Уједињених нација, посебно Савета безбедности, као и међународног права.

Тиме се дестабилизују међународни односи и нарастају опасности од конфликта ширих размера. Економска криза те опасности повећава а конфликте заоштрава.

Зато је наглашено да све мирољубиве снаге, удружења и покрети треба да удвоструче своје напоре ка очувању мира, мирном решавању свих сукоба, разоружању и бржем решавању економских и социјалних проблема.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.