Успешни лидери су магнет за бираче

Само пре годину дана, према истраживањима јавног мњења, више од 60 одсто бирача СНС-а било је против уласка у Европску унију, а сада их је исто толико за ЕУ.

Мислило се да ће са променом мишљења гласача СНС-а ићи тешко иако су Томислав Николић и Александар Вучић почели другачије да говоре о Европској унији, тврдећи да је она први избор за Србију. Али, дошло је до преокрета код њихових гласача. Питање је зашто су променили мишљење.

Да ли зато што мисле да је то права политика или зато што имају апсолутно поверење у своје лидере?

Владимир Гоати, директор „Транспарентност Србија”, каже да је ово питање за велику расправу, али и да политички лидери, посебно ако су успешни, привлаче бираче као магнет.

„Круг око лидера везан је за руководиоца чак и ако странка пропада.”

Гоати објашњава да је промена мишљења психолошко-политичко питање а да се до одговора, зашто се то догодило, тешко долази „нормалним” путем.

„Може се рећи да је ово просветљење, али није познат случај колективног просветљења десетина хиљада људи. Чињеница је да је људима моћ привлачна, а лидер је атрактивнији ако има добар учинак у политици. У том случају људи могу кренути за званичним опредељењем партије. И руководиоци напредњака се се дуго ломили па су преломили своју политику.”

Гоати каже да после Слободана Милошевића Србија нема харизматских лидера.

„Милошевић је 1992. године имао 40 одсто више гласова од СПС-а, док остали лидери у односу на странке имају пет до десет одсто више гласова. Нема таквих који могу да чине чуда као Мојсије па да преведу цео народ преко мора. Политички преображај се догодио код двојице људи, а теже је да се догоди код стотине хиљада људи. Код плаћених политичких активиста постоји инерција, један део бирача је фасциниран успехом политичара, а други део мења мишљење, угледајући се на себи сличне, на пример, зато што је комшија приступио напредњацима.”

„За Србију је специфично то што су две важне партије, СПС 2003. године и СНС 2008. године, окренуле смер политичког деловања за 180 степени. То је истински заокрет и Србија се нашла у групи земаља које у парламенту нема антисистемске странке, што значи да нико није против демократског поретка. То је врло корисна ствар, јер је демократија, како би се рекло, постала једина игра у граду. Нико не сања о ауторитарности или краљу, већ прихвата демократију. Значи ко год да победи нема велике разлике. Идеолошка дистанца између релевантних партија је веома мала и то подсећа на западну Европу, што је изузетно добро, јер тако на изборима добијају они у које народ има више поверења да ће брзо спровести ствари, а нема двоумљења око тога каква ће бити политика. Значи, нуде исте циљеве а побеђује онај ко има већи кредибилитет у народу. Дачић, Вучић и Николић нису хтели да хомогенизују партијску сцену Србије, али резултат је у суштини добар. СНС ради врло ризичне ствари, као што је Косово. Да су се демократе нашле у том положају не би био тако мали отпор. Разлог за то су добри резултати СНС-а, а промене националних питања најбоље могу да спроведу национално опредељене странке. Тако је председник Де Гол потписао је споразум за независност Алжира који се сматрао делом француске свете земље.”

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да је питање у којој мери су се бирачи променили.

„Од избора до сада напредњацима је пришло још бирача, али не значи и да се њихови бирачи нису променили. И у протекле две – три године СНС је имао раст а ДС пад. У СНС-у има и бирача ДС-а, УРС-а и других. То не значи да се старији симпатизери нису променили, али је тога много мање. Евроскептицизма не да има у СНС-у него и у ДС-у. Ако је ДС имао милион гласова имао је унутар странке и ДСС али и ЛДП, односно ширину различитих ставова.”

Радун каже да СНС сада захвата шири центар, да је добио и нове симпатизере, а с добијањем датума се преклапају бирачка тела СНС-а, ДС-а и СПС-а.

„Ту је реч о нијансама. Бирачко тело је хетерогено, а лидери утичу на бираче, али и обрнуто. Томислав Николић је променио реторику у последње четири године, а и пре четири године се разликовао од Шешеља. До раскида и промене реторике је дошло 2008. године, упркос ризику да дође у колизију с већим делом својих бирача.”

Владимир Вулетић, социолог, каже да се људи чак и када су образовани тешко сналазе у политичком „бомбардовању” порукама и да често формирају став према малом броју чињеница.

„Људи обично имају поверење у одређену политику или личност. Вучић је кренуо да се обрачунава с корупцијом и сада шта год радио мисле да је то добро. То је као када људи посланицима препусте да доносе одлуке. Подржаће их јер верују да воде исправну политику. Могуће је да косовско питање реше они за које се очекивало да из њихових редова буде највише отпора.”