Дикенс у Балтимору

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Између 2002. и 2006. телевизијска мрежа ХБО приказала је, у 60 епизода, серију „Жица” („The Wire”), која се, иако није награђивана, сматра једном од најбољих телевизијских драма свих времена.

„Жица” се збива у Балтимору, лучком граду од 620.000 становника на источној обали Америке (око 60 километара североисточно од Вашингтона), и без имало улепшавања, рекло би се „дикенсовски”, слика урбану стварност расно подељеног града, свет дилера дроге, полиције, школског система и корумпираних политичара.

Аутентичности је свакако допринела чињеница што је сценариста Дејвид Сајмон душу Балтимора упознао као дугогодишњи репортер црне хронике „Балтимор сана”. А ових дана као да се приказује 61. епизода те приче: медији се баве једном криминално-правосудном афером која поново потврђује да стварност може да надмаши машту.

Главни актер је криминалац Тејвон Вајт (27), упркос презимену („Бели”), Афроамериканац, који је од своје 18. године више времена провео иза решетака него на слободи.

У Притворском центру Балтимора – „транзитном” затвору града, у којем су они који чекају суђење или су пред одласком на вишегодишњу робију негде другде – он је већ три године, оптужен за убиство другог дилера дроге у којег је испалио четири метка. На два суђења порота није могла да донесе одлуку да ли је крив или није, па је заказано треће, које је почело прошле недеље.

Кад је неко у притвору и суочен са најтежом казном (то у Мериленду, држави у којој је Балтимор, од пре неколико дана није више смртна, пошто је гувернер управо потписао закон), свакако се не очекује да прави нова кривична дела и отежава свој ионако безизгледни положај.

Али по сценарију који је написала стварност балтиморског подземља, које је изузетно реалистично насликано у „Жици”, Вајт је чинио баш то. Штавише, затвор је ставио под своју команду, наставивши нарко-бизнис навелико. При том је заврбовао и нове сараднике.

То јест сараднице. Према ономе што је ових дана обелодањено, за њега је радило чак 13 чуварки затвора, које су му истовремено биле и љубавнице. Тревор Вајт је дакле на располагању имао цео харем.

Четири његове милоснице у плавим униформама су и затруднеле, а три су на својој кожи истетовирале његово име. Да су га снабдевале мобилним телефонима и уносиле другу за продају између зидина затвора – здања старог 150 година – то се подразумева.

Према извештају Еф-Би-Аја и судским документима, транскриптима прислушкиваних телефонских разговора и другим материјалом из досијеа овог случаја, Притворски центар Балтимора је претворен у оазу дроге и секса, са прометом који се мери хиљадама долара недељно.

Тамо је иначе нешто више од 2.000 затвореника који чекају суђење за сва замислива кривична дела, од писања чекова без покрића, преко силовања и диловања, до убистава.

О њима брине 625 чувара, који пре него што потпишу радни уговор пролазе кроз шестонедељну обуку, где, између осталог, уче и како да се заштите не само од физичких насртаја робијаша, него и од њиховог подмићивања. Једна од важних лекција је и да је свако зближавање са затвореницима – опасно.

Више од 60 одсто чувара у балтиморским затворима су жене, не зато што су квалификованије за ово тешко и опасно занимање, него због чињенице да много већи постотак мушкараца који се пријављују за овај посао не пролази испит провере: неподесни су због своје прошлости и веза са криминалом, па тест не пролази чак 80 одсто подносилаца молби.

Посао је иначе државна служба, са пристојном платом од око 40.000 долара годишње, понекад и више ако има прековремених сати. Сем тога, теже је добити отказ.

Чиме је Тејвон Вајт, који на фотографијама не личи на неког црног Казанову, завео чак 13 својих чуварки, само је делимично мистерија. Према ономе што је изнето – мањак личног шарма надокнадио је вишак долара који су му притицали.

„Бејби, ја волим новац, ја хоћу свој новац”, рекла је у прислушкиваном телефонском разговору вођи затворске мафије једна од инкриминисаних чуварки.

А кад се врата за корупцију једном отворе, по правилу се никад не затварају. Чуварке су тако постале Вајтове слушкиње и љубавнице.

Секс између затвореника и чувара није иначе реткост у америчким затворима: према једном често цитираном извештају Министарства правде, од 39.121 затвореника који су признали да су имали сексуалне односе са својим чуварима, у 69 одсто случајева у питању су биле везе са чуваркама.

Управљање Притворским центром Балтимора преузела је 2007. држава, управо због открића о корумпираности чувара. Од 2009, због недозвољених веза са затвореницима, отказ је добило 89 службеника мерилендских затвора, а процена је да у најновијем случају у недозвољеним везама није само поменутих 13 чуварки – већ око 80 одсто свих запослених.

То није чудно ако се зна да многобројне банде плански убацују своје људе у редове чувара: пријављују се пријатељи, девојке и рођаци криминалаца од којих неки и прођу проверу. А кад су једном унутра, онда затвором управља робијаш који је највиши у хијерархији подземља, а не директор затвора кога је поставила држава.

Тејвон Вајт је уз то и припадник банде „Фамилија црне гериле”, познате не само по томе што убија своје противнике, него и спаљује њихове домове, што му је дало додатну моћ и омогућило да уместо криминалца лишеног слободе постане господар затвора.

Ова афера је и део шире слике америчког затворског система и невеселе чињенице да је овде на сваких 100.000 становника 760 затвореника. У земљама са којима се Америма пореди – у Немачкој на пример, тај број је 90, у Француској 96, у Јужној Кореји 97, док је у Британији нешто већи; 153. Мексико има 208, а Бразил 242. Стопу сличну америчкој има само Русија.

Са пет одсто светског становништва, САД имају 25 одсто светских робијаша. Разлог за то је и америчка казнена политика, пре свега кад је реч о наркотицима. Од око два милиона затвореника, колико их је у просеку у америчким затворима последњих година, 1,6 милиона су иза решетака због неке пресуде у вези с дрогом. Чак четири од пет хапшења су само због њеног поседовања.

Амерички трошкови за затворе су у последњих 20 година расли шест пута брже од трошкова за образовање. Према подацима које је прошле године у „Тајму” навео колумниста Ферид Закарија, Калифорнија је од 1980. изградила 21 нови затвор – и само један колеџ.

У 2011. тамо је потрошено 9,6 милијарди за затворе према 5,7 милијарди за високо образовање. Један студент на државном универзитету тамо кошта 8.667 годишње, а један робијаш 45.000. Нови тренд је приватизација затвора: њихово претварање у приватни бизнис, чиме се ствара нова грана привреде: затворски капитализам.

У серији „Жица” свака сезона се завршава хапшењем челника једне банде, да би се већ у следећем кадру показало да њихова места одмах преузимају други људи – и бизнис се наставља. Такав исход ће највероватније имати и крај „сезоне” Тејвона Вајта, с тим што његов наследник, ако буде паметнији, неће имати децу са чуваркама.