Богата трпеза и празан новчаник

Јагње на ражњу или, у алтернативној верзији, прасе на трпези, торте које по својој раскоши конкуришу свадбеним колачима и разне слатко-слане ђаконије представљају уобичајену српску празничну трпезу која у просеку кошта колико и летовање у предсезони. Економисти су израчунали да смо за првомајске празнике потрошили пола просечне плате и исписали гомилу чекова који стижу на наплату у јесењим месецима, а власници туристичких агенција тврде да су и сами били изненађени чињеницом да је, упркос кризи, велики број наших суграђана решио да себе части ускршњим путовањем. Иако просечна српска породица плаћа кредит за кола, белу технику и ђачку екскурзију, највећи број ускршњих трпеза није показивао стварно стање у новчанику.   

Економиста Иван Николић каже да су Срби уочи празника „верни“ таквом ирационалном финансијском понашању, али додаје да се сви народи који припадају медитеранском кругу земаља понашају на исти начин – последња пара из породичне касице-прасице даје се за богату празничну трпезу, а на поклонима се не штеди. Зато се Грчка и Португалија налазе у тако незавидној позицији у Европској унији, у шали додаје наш саговорник.  

Николић примећује да је однос према штедњи и трошењу код припадника медитеранских народа потпуно другачији него код становника западне Европе, односно скандинавских земљама „у којима људе не можете натерати да троше“ – они новац чувају за будућност, за школовање деце, црне дане или – за старост.

„Такав однос према трошењу делом представља и наслеђе наше прошлости у којој је радно место било сигурно, плата стизала на време, а држава била гарант сигурне старости. Осим тога, многи гастарбајтери долазе за празник у Србију и то је ’оправдање’ да трпеза буде још раскошнија“, наводи наш саговорник.   

Однос према новцу и трошењу новца је у великој мери ствар менталитета, закључује наш саговорник и додаје да, примера ради, сваки Немац зна ком платном разреду припада и колико може да потроши – ако зарађује две хиљаде евра месечно, неће му пасти на памет да купи „мерцедес”, већ ће купити неки јефтинији аутомобил.

„Ја мислим да би 95 одсто наших сународника са том платом одмах купило ’мерцедес’ и не би уопште бринули што ће наредних година морати да дају 500 евра месечно за отплату рате. Такав безбрижан однос према новцу ми имамо у већини животних ситуација – зато су Срби на годишњем одмору неупоредиво галантнији од енглеских или немачких туриста који одседају у хотелима са већим бројем звездица“, закључује Николић. 

Психолог Маја Антончић каже да празници нису само синоним за иће и пиће већ и за породично окупљање – због тога су Ускрс, Божић и Нова година толико важни у емотивном календару наших породица и зато се на празничној трпези никада не штеди. И она констатује да је празнично трошење новца карактеристично за медитеранске народе у којима је веома јак култ породице и додаје да су празници доба када се породица окупља – најчешће уз богату трпезу. 

„Наш народ већ дуго тешко живи и због тога себи даје одушка кроз богату празничну трпезу на коју позива породицу и пријатеље са којима се све ређе виђа због убрзаног темпа живљења. Празници су обично прилика да надокнадимо та дружења и да окупимо ширу породицу”, закључује наша саговорница.