Ко ће одобравати нове уџбенике?

Уколико посланици Скупштине Србије прихвате измене Закона о основама система образовања и васпитања, Национални просветни савет (НПС) више неће министру предлагати одобравање уџбеника већ ће та надлежност бити пренета на Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ).

Оваквим решењем, незваничном сазнајемо, задовољни су и чланови НПС-а, који су на седницама упорно понављали бројне примедбе на постојећу процедуру. Основна замерка јесте што се њихов предлог за одобравање уџбеника ослања само на извештај ЗУОВ-а, а да при том немају увид у оно што завод ради. У образложењу предлагача измена, наводи се да ће се овим омогућити увођење промена у процес одобравања и издавања уџбеника и наставних средстава, за шта је неопходна измена и Закона о уџбеницима и другим наставним средствима.

– Брисањем надлежности НПС-а да предлаже министру одобравање уџбеника и наставних средстава, биће поједностављена и скраћена процедура одобравања уџбеника. Као проблем јавља се и немогућност да се нађу нови независни експерти за дату област, који нису у сукобу интереса и којих у одређеним струкама нема довољно за постојећи концепт евалуације уџбеника. Предложена промена је саставни део и предлога Нацрта закона о уџбеницима и другим наставим средствима, којим је предвиђено да стручну оцену квалитета рукописа уџбеника, уместо Завода за унапређивање образовања и васпитања, даје комисија за стручну оцену квалитета уџбеника – наводи се у образложењу законског предлога.

Гордана Кнежевић-Орлић, директорка Издавачке куће „Клет”, поздравља идеју да се процедура одобравања уџбеника поједностави и буде транспарентна.

– У закону ствари нису добро постављене и због тога смо проблеме имали и Национални просветни савет и ми издавачи. У садашњој процедури све зависи од субјективне оцене онога ко прегледа рукописе – сматра Кнежевић-Орлић.

И на седницама НПС-а често се покретала расправа зашто је неки уџбеник добио одобрење ако је један рецензент рекао „да” а други „не”, на шта је обично уследило објашњење да постоји проблем са бројем стручњака који могу да прегледају ове рукописе и да је питање да ли ће пристати да буду поново ангажовани ако се једном њихово мишљење не уважи.

Процедура одобравања уџбеника је, међутим, само врх леденог брега у овој области, јер је познато да је тржиште школских књига вредно 90 милиона евра, око којег се бори чак 73 издавача у Србији. Орлић-Кнежевић додаје да овај број не значи ништа, јер на пример у Аустрији, која има сличан број становника као и Србија, ради 200 издавача.

Подсетимо, у причу око издавања уџбеника умешала се недавно и Агенција за борбу против корупције и то након текста објављеног у „Политици” у рубрици „Србија разговара”, са ставом да поступак одобравања уџбеника, ко и начин избора уџбеника у школама мора да буде много прецизније и квалитетније законски уређен.

У свом извештају агенција констатује да су „рокови предугачки, доприносе неефикасности већ компликоване процедуре и отварају могућност за појаву корупције”, као и да „законом нису предвиђени критеријуми на основу којих школе бирају.

Глас су недавно подигли и родитељи ученика, који су агенцији, просветним власима и медијима послали писмо у којем наводе да издавачи уџбеника чак и отворено и јавно, на својим интернет-презентацијама и каталозима, нуде мито у виду разних поклона (мапе, торбе...), како би се школа определила баш за њихова издања, због чега родитељи плаћају скупље, а лошије уџбенике.

У школама, с друге стране, тврде да се одлуке о уџбеницима доносе само на основу квалитета школских књига, док у издавачким кућама објашњавају да је овај начин пословања уобичајен у свету и да је реч о поклонима који олакшавају рад у настави.