Берза као барометар политичке климе

Прошлонедељна збивања на Београдској берзи, која су била у знаку друге велике корекције цена акција, многи су склони да тумаче избором радикалског првака Томе Николића за председавајућег Скупштине и прегруписавањем политичких снага у земљи удесно.
Берза је у свом саопштењу настојала да смири панику и усковитлане страсти позивајући се на историјски потврђену чињеницу да је други квартал уобичајено време кад долази до највеће годишње корекције ценовника акција и то не само на српском већ и на највећим тржиштима попут америчког.
Чињеница је, ипак, да су берзански инвеститори најплашљивији улагачи и да на најмањи лош знак реагују врло често паничним бекством, не обазирући се на велику гужву коју остављају за собом. То се посебно односи на оне који улазе у инвестиционе игре намерени да само добијају, док они искуснији "лисци" у тренуцима кад цене падају настоје да купе што више акција верујући у сигуран добитак.

Не улазећи у то да ли је драматичан пад цена на берзи у прва три дана прошле седмице вештачки изазван, чињеница је да су многи то протумачили политичким узроцима, који су пресудно утицали на кретање индекса берзе, што би, уколико је то тачно, био знак да наше тржиште улази у круг развијенијих, чим је сеизмографски реаговало на скупштински земљотрес.

Хладнокрвна берза

Јер, подсећања ради, кад је убијен премијер Ђинђић, 12. марта 2003, берза не само да је радила, већ није драматично реаговала на атентат, о чему сведочи вредност промета од 7,389.432 динара, уобичајен у то време.

Два дана после атентата берза је привремено обуставила рад, да би 17. марта био остварен рекордан обим трговања од 457.913.906 динара.

Има још занимљивих примера хладнокрвног реаговања прве Београдске берзе на политичке кризе.

Берза је тако, без узбуђења, пропратила мајски преврат 1903. године, кад су брутално убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга.

"Од зоре тог четвртка 29. маја 1903. године поново је ступио у важност Устав од априла 1901. године, као и сви закони које је, тада већ покојни, краљ Александар Обреновић суспендовао два месеца пре погибије", наводи у књизи "Српско берзанско пословање" Милко Штимац.

Пуцњеви Пунише Рачића на хрватске лидере у скупштини Краљевине Југославије 1928. године изазвали су метеж, који се пренео на политички живот земље. Међутим, читање сталне новинске рубрике под насловом "Берзе" даје другачију слику тадашње атмосфере у земљи.

"Курс државних хартија од вредности, обвезница ратне штете, на пример, које су тада биле најраспрострањеније на тржишту, био је чврст, задржавши се последњег дана 1928. године на 439 динара и то уз вредност промета од пет милиона динара. И акције Народне банке стајале су више него добро. Истог дана курс им је био 725 динара. Ни акције новчаног завода нису губиле вредност. Београдска задруга се утврдила на 7.000 динара.

Привреда је, очигледно, гледала своја посла, не дозвољавајући да се криза пренесе и на њен терен", закључује Штимац, уз опаску да су се "трговци показали као много напреднији и поузданији од оних којима су препустили да им уређују државу".

Паметни трговци

Ни Шестојануарски проглас краља Александра Карађорђевића, којим је у земљи 1929. године уведена диктатура, није забринуо берзанске играче.

Обвезнице ратне штете су скочиле првог радног дана после Божића, на 451 динар. И цене акција су скочиле – Народне банке на 7.110 динара, Београдске задруге на 7.800 динара, а динар се није померио са курса према швајцарском франку.

Задржане су стабилне позиције и тада и у наредним месецима према крају године.

"Трговци су овим најречитије показали како размишљају", наводи Штимац.

Више од тога, у њихово име изнео је председник Трговачке коморе нашавши се на првој страни "Политике".

Порадовао се да ће од тада "штампа моћи много више пажње да посвећује третирању економских и привредних проблема".

"Имали су трговци и привредници, очигледно, довољно проблема који су их окупирали и без оних са политичке сцене", наводи Штимац, уз опаску да "криза не само да се није пренела на економски план него он није ни уздрман краљевим спектакуларним потезом".