Колико има недостојних судија

Уставни суд Србије је током 2012. године у жалбеном поступку поништио све одлуке Високог савета судства о одбијању конвертованих приговора нереизабраних судија.

Упркос томе, не може се рећи да све реинтегрисане судије испуњавају услове реизбора у погледу стручности, оспособљености и достојности.

Уставни суд није се бавио појединачним односом жалилаца према условима поновног избора (то је у надлежности Високог савета судства), већ је, у складу са својом надлежношћу, испитивао само законитост побијаних одлука. За такву одлуку било му је довољно то што су у разматрању приговора учествовали чланови савета који су судовали у доношењу побијаних одлука и што у поступку реизбора није оборена претпоставка да затечене судије испуњавају реизборне услове.

Због тога се не може негирати да и међу реинтегрисанима има оних који нису стручни, оспособљени и достојни за бављење судијским позивом.

Ако се има у виду да је таквих било и међу судијама који су одмах реизабрани (неки су учествовали у изборним крађама, неки су били у сукобу интереса, неки су угађали дневној политици, за неке је утврђено да постоје разлози за разрешење...), не може се избећи истина да међу судијама и даље има оних који то не би могли бити.

Зато носиоцима судске власти остаје да се суоче са собом и ослободе оних који не заслужују да ту власт врше. Пошто би то суочавање требало да обави Високи савет судства, најпре њега ваља учинити достојним тог задатка.

Први корак у том правцу већ је учињен: чланови по положају замењени су новим старешином Врховног касационог суда, новим министром правде и новим председником парламентарног одбора за правосуђе, а члан из реда професора правног факултета дао је оставку.

Преостали чланови могу бити замењени због мана у њиховом избору. Члан из реда адвоката изабран је незаконито, јер га није предложила Скупштина Адвокатске коморе Србије која обезбеђује најширу представљеност чланства, већ Управни одбор који је орган скупштине а не чланства. Чланови из реда судија изабрани су незаконито, јер је у поступку њиховог кандидовања ускраћено активно и пасивно бирачко право свим судијама које је Уставни суд вратио у статус носилаца судијске функције.
Незаконите акте о избору преосталих чланова Високог савета судства требало би да стави ван снаге Народна скупштина која их је и донела. То јој неће бити први пут, јер је 14. фебруара 2001. године ставила ван снаге одлуке о незаконитом разрешењу судија Врховног суда Србије (међу њима је био и писац ових редова), које је донела децембра 1999. и јула 2000. године. Народна скупштина је, због мана у доношењу, ставила ван снаге и одлуку о избору ранијег председника Врховног касационог суда. Ако је то могла према оном који је по положају и председник Високог савета судства може и према његовим члановима. Стављање ван снаге одлуке о њиховом избору неће деловати уназад, баш као што није деловало ни стављање ван снаге одлуке о избору председника највишег суда.
Ако би Народна скупштина на овакав начин прекинула мандат преосталим члановима актуелног састава Високог савета судства, отворила би се могућност њихове замене у поступку кандидовања и избора нових чланова који тај орган треба да учине правим чуваром и гарантом независности и самосталности судова и судија.
Такав Високи савет судства био би спреман за судбинске кораке у реанимацији посрнулог судства.
Према члану 153. став 3. Устава, Високи савет судства чине три члана по положају, један члан из реда адвоката, један члан из реда професора правног факултета и шест чланова из реда судија са сталним мандатом. Од укупно 11 чланова, већину од шест чине судије. Е, ту већину савет мора да има и када одлучује. Досад је није имао зато што је, по члану 14. став 3. Закона о Високом савету судства, за одржавање седнице био довољан и кворум од шест чланова. Пошто су њега могли да чине – три члана по положају, члан из реда адвоката, члан из реда професора права и само један члан из реда судија (!), досадашњи радни састав савета није могао бити гарант независности и самосталности судске власти. Да би то постао, неопходно је да се одредба о кворуму замени одредбом по којој ће изабрани чланови из реда судија имати заменике, како би Уставом предвиђена већина судија у Високом савету судства дошла до изражаја и при одлучивању.
Судство треба да се ослободи од оних који нису стручни, оспособљени и достојни судијске функције, а при том не сме да подлегне поривима болећивости, непринципијелних обзира и лажне солидарности.
Закон о изменама и допунама Закона о судијама из 2010. године омогућавао је Високом савету судства да отклони мане у избору које су учинили његови претходни састави, јер је, по члану 6. тог закона, могао да по службеној дужности преиспитује одлуке о избору због сумње у стручност, оспособљеност или достојност појединих судија и да покреће поступак за њихово разрешење. Невоља је то што Предлог закона о изменама и допунама Закона о судијама, који се налази у скупштинској процедури, хоће да ову одредбу стави ван снаге. Ако се то догоди персонална обнова судства у постуставној реизборности судија остаће недовршена, а неподношљиви пропусти у њеном спровођењу – опроштени и заборављени.
    
* Редовни професор Правног факултета Универзитета „Унион”