Три Обамина скандала

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Обамини досад најтежи дани у Белој кући, општа је процена медија поводом три скандала који додуше не воде директно до председника, али у великој мери доводе у питање његову политичку меродавност.

Колико прошле недеље, републиканска опозиција је с муком цедила суву дреновину Бенгазија, бавећи се питањем зашто амбасадорка Сузан Рајс напад на америчких конзулат у либијском граду у којем су погинули њен колега Кристофер Стивенс и још тројица дипломата није одмах окарактерисала терористичким нападом и ко је променио синопсис за њено излагање.

Јавност је то пратила незаинтересовано, као пуко препуцавање политичара који немају важнија посла. Али викенд је већ донео олују: прво је обелодањено да је непопуларна пореска служба (ИРС) са посебном ревношћу разматрала молбе за пореско ослобађање које су подносиле конзервативне (и републиканцима блиске) организације, а потом је изнето и да је Министарство правде два месеца пратило телефонске контакте новинара домаће агенције Асошијетед прес да би сазнало ко им је дојавио поверљиву информацију о неуспелом терористичком нападу и тиме наводно угрозио националну безбедност.

Американци имају посебан израз за ситуацију када се много лоших ствари догађа у исто време (који није за штампу), а главна последица Обаминог упетљавања јесте то да су скрајнуте суштинске теме. Тако је потпуно незапажено прошао извештај Буџетске канцеларије Конгреса да ће се национални дефицит знатно смањити већ 2015, а у медијској буци због скандала у позадину су гурнути и реформа имиграционих закона, и спољнополитичке иницијативе као што је сазивање мировне конференције о Сирији. Пажњу је накратко привукло само протеривање америчког дипломате шпијуна у Москви, али као нешто „већ виђено”.

Најновији проблеми су призвали и „скандал над скандалима” америчке политике: „Вотергејт”, који се догодио пре четири деценије, када половина данашњих Американаца није била још рођена. Већина се међутим слаже да Обама „није Никсон”, који је имао листу својих политичких противника и неподобних новинара и њихово надгледање обављао из Беле куће, као и да ове афере ипак нису „лига ’Вотергејта’”.

Обама је за пореско претресање опозицији наклоњених организација и праћење новинара сазнао, како је сам рекао, из медија. Али уместо да га ослободи одговорности, то је поставило непријатно питање: да ли он уопште има контролу над својом владом?

Утисак је да је на делу такозвано проклетство другог мандата које је пратило председнике из новије америчке историје: феномен да су друге четири године у Белој кући њеним станарима много мање успешне од првих, а уз то праћене скандалима, политичком инерцијом и другим проблемима.

Ричарда Никсона је у другом мандату одувао „Вотергејт”, Роналд Реган је био упетљан у аферу „Иран контра”, финансирање пубуњеника у Никарагви продајем оружја Ирану, мимо одобрења Конгреса. Бил Клинтон умало није опозван због секс-афере са стажисткињом Моником Левински, док су рејтинг Џорџу Бушу драматично оборили лоше реаговање на ураган „Катрина” и, наравно, финансијска криза која је избила у његовој завршној години у Белој кући, 2008.

Правило је такође да сваки председник у другом мандату за велике политичке потезе на располагању има само две године, до конгресних међуизбора, после чега почиње нова председничка трка. Обама је на својој другој инаугурацији најавио амбициозан политички програм, али његови главни делови – већа контрола промета оружја, реформа имиграционих закона и усвајање новог буџета са развојним приоритетима – у Конгресу су већ минирани.

Републиканци су добили политичке поклоне и збили своје редове, па се већ анализира да ли ће им то омогућити да у новембру 2014. не само задрже већину у Представничком дому, него и освоје већину у Сенату, чиме би преузели потпуну контролу над Конгресом. Обами би у том случају остало само право вета на законе које би тамо били изгласавани. „Ја у преостале три и по године намеравам да владам”, изјавио је Обама, критикујући оне који „само мисле како да победе на следећим изборима”. Адреса примаоца је била јасна, али порука ће највероватније остати неуручена.