Страхови домаћих фармацеута

У апотекама тренутно недостају лекови за астму, коагулацију крви, диуретици, литијум-карбонат за лечење одређених психичких поремећаја, инсулин... У државним установама објашњавају да се ситуација мења из сата у сат, да нестају залихе оних лекова којих је до јуче било, и да су њима „везане” руке због новог система јавних набавки. Да ли је тренутни хаос у овој области само увод у оно што нас тек чека од наредне године када ће кренути централизоване јавне набавке у здравству и да ли ће то можда довести до колапса домаће фармацеутске индустрије, покушали смо да сазнамо у водећим компанијама.

Др Павле Марјановић, директоркомпаније „Актавис”, каже да још нису познати критеријуми за организовање централне набавке лекова за апотеке и да се они надају да ће се водити рачуна о очувању домаће фармацеутске индустрије, која је 2012. године обезбеђивала 75 одсто кутија лекова на рецепт и која је и у најтежим временима обезбеђивала сталност у снабдевању.

– Било која реформа начина снабдевања лекова мора да пође од основног постулата, а то је да лекови буду присутни на полицама апотека.Уколико критеријуми за централно снабдевање омогућавају да само један добављач добије тендер, то врло лако може довести до несташица због зависности тржишта од само једног добављача који може да се суочи са разним проблемима у производњи. Што се тиче увозних замена домаћих лекова, добро су познати примери „нитроглицерина”, који сада плаћамо 2,5 пута више у односу на цену „Срболека”, који је некада производио тај лек.Други пример је диуретик који је производила „Југоремедија”, који према нашим сазнањима сада плаћамо четири пута више.Без подршке домаће индустрије, овакви случајеви ће бити бројнији и са већим последицама на трошкове РФЗО – каже др Марјановић.

Друга битна компонента сваке реформе, објашњавају у „Актавису”, јесте да се води рачуна о 8.000 запослених у фармацеутској индустрији Србије, која производи лекове, доприноси бруто националном производу и извозу из Србије.

– Трећа битна компонента реформе јесте да се уради јасни прорачун краткорочних и дугорочних трошкова и уштеда, да се не би десило да се повећава администрација неопходна за организацију тендера док се паралелно смањује број запослених у производњи – каже др Марјановић.

Сличног је мишљења и Роналд Селигер, директор компаније „Хемофарм”, који објашњава да је приликом примене система јавне набавке неопходно прецизно дефинисати све критеријуме како би резултат био адекватна цена, стабилност у снабдевању лековима и безбедност пацијената.

– Увозници би нижим ценама могли да угрозе домаће произвођаче.

С друге стране, централизована јавна набавка је врло важна мера Владе Србије усмерена на решавање проблема на фармацеутском тржишту, поспешивање целокупног привредног амбијента, смањења раста незапослености и омогућавање снабдевености тржишта лековима идентичног квалитета, ефикасности и безбедности, али по цени приступачнијој у односу на лекове из увоза. Набавка лекова домаћих произвођача је много једноставнија, бржа и могућа у сваком тренутку, и што је најважније, у функцији је одржавања упослености капацитета компаније, запослених, комитената и добављача. Иностране компаније увозници лекова могу да се повуку у сваком тренутку јер им Србија није примарно тржиште – додао је Селигер.

У „Галеници” у овом тренутку нису били у могућности да одговоре на наша питања, јер их дели само 15 дана од проналажења стратешког партнера и промене власничке структуре.

---------------------------------------------

Министарство за централне набавке

У Министарству здравља истичу да ће се кроз поступак централизованих јавних набавки остварити повољнији услови за обезбеђивање фармацеутске здравствене заштите кроз већу доступност лекова (свих медикамената са Листе лекова) и медицинских средстава и право избора лекова и медицинских средстава без ограничења у погледу порекла произвођача лека.

– Спровођењем централизованих јавних набавки у наредном периоду оствариће се велика уштеда средстава јавне потрошње, што је у најбољем интересу пацијената, здравственог система Србије, као и друштва у целини – тврде у Министарству здравља.

------------------------------------------------------------------------------ 

Фонд дугује 4,5 милијарди динара

Када је реч о плаћању дугова државе према фармацеутским кућама, ситуација је далеко боља у односу на претходне године. У односу на 270 дана за измирење дуговања данас је тај рок смањен на 150 дана, а од нове године ће бити 120 дана, каже Павле Марјановић

У РФЗО објашњавају да тренутно дугују 4,5 милијарде динара за лекове на рецепт и да су закашњење свели на свега 70 дана.