Турска у превирању

Специјално за "Политику"
Истанбул, 13. маја – Турску је захватио талас протеста, који се, попут цунамија, ваља Анадолијом, како би се јавност упозорила на претећу исламистичку опасност.
У Измиру, трећем по величини граду, јутрос се слегло милион људи. Организатори верују да ће се до краја дана окупити два милиона. Они су носили турске заставе и портрете Мустафе Кемала Ататурка, уз једнодушну поруку "Турска је секуларна и биће секуларна. То ће свет ускоро видети. Не, шеријату (верском праву)".

Масовне демонстрације су, пре Измира, одржане у Анкари и Истанбулу. Али, то је само почетак. "Серија демонстрација треба да присили владу да устукне. Морамо упозорити да опасност од исламиста још није прошла. Протесте треба наставити", изјавио је Неслихан Еркан, један од говорника на протестном скупу.

Демонстрације су одржане под јаким мерама безбедности. То се и очекивало, пошто је јуче у Измиру подметнута бомбу од које је страдала једна особа док је 14 намерника повређено.

Турска се нашла на политичкој клацкалици оног часа када је владајућа Партија правде и развоја (АКП) кандидовала за председника министра спољних послова Абдулаха Гула, који има профундаменталистичку биографију. Према важећем изборном закону, он је без проблема требало да буде изабран у меџлису. Али, после упозорења армијског врха да би то био изазов за систем, опозиција се ухватила за сламку: поставила је питање кворума у парламенту, јер то питање није прецизно регулисано. Уставни суд, у коме традиционално седе поборници секуларизма, "пресудио" је да шеф државе не може бити изабран уколико нису присутне две трећине посланика. У владајућој странци, која има чак 354 од укупно 550 места, упорно тврде да је кворум само – проста већина.

Присталице Гула изјављују да је у парламенту, који бира шефа државе, извршен "уставни удар". "То је метак испаљен у демократију", каже премијер Тајип Ердоган и одмах је предложио ванредне изборе који ће се одржати 22. јула. Анкете најављују да ће он победити, можда убедљивије него 2002. године. То је оно што је сада дигло на ноге мале опозиционе странке, које збијају редове да би зауставиле поход происламистичке странке која иначе оповргава те оптужбе.

У таквој ситуацији Гул је повукао своју кандидатуру, али, каже, привремено. У међувремену је покренута иницијатива да убудуће грађани – а не посланици – бирају шефа државе. У АКП најављују да ће поново кандидовати Гула и уверени су да ће победити: или у меџлису или на непосредним изборима.