Млеко са новим укусом афере

Док увелико траје непотписана маркетиншка кампања са јавним личностима, која би требало да врати поверење потрошача у млеко, чини се да поново креће афера са повећаном количином афлатоксина у овој намирници.

Покрајински завод за пољопривреду објавио је на свом интернет-порталу резултате анализа млека које су обављене у лабораторији ФИНС-а (Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду). Анализирано је 59 узорака млека водећих произвођача и, како се наводи, у већини узорака присуство афлатоксина веће је од европског стандарда од 0,05 микрограма, односно количине која је и у Србији важила до пре два месеца. Само девет од 59 узорака задовољава европски стандард од 0,05 микрограма. Али, како је крајем фебруара максимална дозвољена количина ове материје подигнута на 0,5 микрограма по килограму, већина узорака се уклапа у нову границу.

У Министарству пољопривреде јуче нису коментарисали ове резултате, али је Данило Голубовић, државни секретар Министарства пољопривреде пре неколико дана поновио да млеко у Србији сме да се пије, јер је, како је рекао, ниво афлатоксина испод прописаних 0,5 микрограма по килограму.

– Млеко које је до сада испитивано, а анализе се континуирано раде, садржи афлатоксин испод прописаног нивоа од 0,5 микрограма по килограму. Инспекција није прекидала рад. Све фарме се и даље контролишу и тако ће бити док ситуација не буде потпуно под контролом – казао је Голубовић за агенцију Бета.

Афера са повећаном количином афлатоксина у млеку потресала је Србију у току готово целог фебруара. Најпре је покрајински секретаријат објавио резултате који су били означени као алармантни, на шта је надлежно републичко министарство рекло да је реч о политизацији. Решење за проблем који је избио због тога што је количина ове материје била већа од законом прописаних 0,05 микрограма по килограму, надлежни су нашли у томе што су изменили пропис и донели одлуку да је нова дозвољена количина десет пута већа – 0,5 микрограма по килограму. Влада је после свега неколико дана најавила и да ће дозвољену границу опет вратити на европски стандард од 0,05 микрограма, али се то још није догодило. Држава је на овај начин одлучила да иде линијом мањег отпора и уместо да пооштри прописе за сточну храну, што је и био узрок целог проблема, и прати европске трендове у безбедности хране, показала да томе није дорасла.

Како је „Политика” раније већ писала, преузимање прописа из Европске уније урађено је површно и без поштовања логичног следа. Србија је кренула у усаглашавање прописа са ЕУ и 2011. године смањила дозвољено присуство афлатоксина у млеку, али је задржала старе прописе за сточну храну, односно нисмо ишли природним и логичним редоследом. Са друге страна, Европа је најпре подигла стандарде за сточну храну и увела едукацију за фармере, а ми преко ноћи само високе стандарде за млеко.

-------------------------------------------------------

Жаљење Министарства пољопривреде

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде са жаљењем констатује да у Србији и даље постоји појава узорковања млека од стране неовлашћених лица на непрописан, неадекватан и нестручан начин чији резултати узнемиравају јавност и наносе економску штету домаћим произвођачима млека, каже се у саопштењу тог министарства „Политици”. Такође, за жаљење је, каже се у саопштењу, и што такве активности подстиче Влада Војводине у намери да скрене пажњу јавности са криминалних афера њених највиших функционера.