Против Ал Каиде још 20 година

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Амерички рат против Ал Каиде могао би да потраје још две деценије, а „рат против терора”, започет после 11. септембра 2001, можда и унедоглед – процена је високог функционера Пентагона изнета у Конгресу.

Сенатски комитет за оружане снаге у четвртак је одржао расправу у којој је помоћник секретара одбране за специјалне операције Мајкл Шихан затражио да се не мења правни основ који је био покриће за инвазију на Авганистан, чији је тадашњи талибански режим пружао гостопримство и сарађивао са Осамом бин Ладеном.

Вођа Ал Каиде је ликвидиран у мају 2011, у специјалној акцији америчких командоса у Пакистану, после чега су готово сви амерички функционери, укључујући и председника Обаму, изјављивали да је главној терористичкој организацији задат одлучујући ударац и да је она онеспособљена, што је био званични ратни циљ авганистанске интервенције.

Али „рат против терора” није престао, пошто су у међувремену никле многе филијале Ал Каиде, од којих је најактивнија „Ал Каида Арабијског полуострва”, чија је база у Јемену. Није добијен ни рат против талибана, који су данас герила и чију идеологију прихватају и неке терористичке организације у Пакистану.

Због тога је у дебати у поменутом конгресном комитету постављено питање да ли је одлука Конгреса (који по Уставу једини проглашава рат) из 2001, са званичним називом „Овлашћење за употребу војне силе” (против Ал Каиде) истовремено и овлашћење и за рат против њених филијала, дакле и за ракетирање из беспилотних летелица („дронова”) џихадиста у Јемену, Малију, Сомалији, Либији, па и Сирији, за случај да се тамо открије присуство Ал Каиде. „Закон нам засад служи сасвим добро”, рекао је у свом сведочењу Мајкл Шихан, констатујући да је Нусра фронт, једна од сиријских побуњеничких група, џихадистичка испостава и да против ње може да буде употребљена војна сила.

Неки конгресмени међутим сматрају да данашњи исламистички непријатељи Америке немају везе са оним из 2001, и да због тога за борбу са њима треба обезбедити ново правно покриће.

Оваквом ставу се међутим супротстављају организације за људска права, сматрајући да би нови закон практично озваничио „перманентни рат” против тероризма, у чије име се из године у годину крње грађанска права Американаца. Најновија иницијатива у том погледу је захтев Еф-Би-Аја да без посебних судских налога, у име националне безбедности, пресреће све интернет комуникације.

За промену правног основа заложио се и један од републиканских „јастребова” сенатор Џон Мекејн, образлажући то „драматично промењеним околностима у рату против муслиманског екстремизма, Ал Каиде и других”. Његов колега, независни сенатор из Мејна Ангус Кинг такође сматра да закон из 2001. уопште не помиње „придружене снаге” Ал Каиде.

Међу Обаминим сарадницима постоји широки консензус за процену да ће рат против милитантног ислама, који угрожава безбедност Америке, потрајати бар још деценију, упркос председниковој решености да борбене активности у Авганистану оконча до краја 2014. и тамо остави само симболично војно присуство (под условом да се о томе постигне споразум са властима у Кабулу).