У недељу локални избори у Хрватској

Загреб – У Хрватској се у недељу, 19. маја, одржавају локални избори на којима ће око 3,5 милиона грађана с правом гласа бирати жупане, градоначелнике, начелнике општина, њихове заменике из редова националних мањина, чланове општинских и градских већа и жупанијских скупштина, јавља Танјуг.

Кампања која је почела и пре њеног службеног почетка, 5. маја, била је мањег обима него пређашње, пре свега због законске обавезе пријављивања донација и трошкова Државној изборној комисији. Скоро да се није говорило о решавању проблема и развоја локалних средина, али је у изобиљу зато блаћења конкуренције у изјавама или плакатима у чему су предњачили хадезеовци.

„Кампање скоро да и нема, а где је и има ради се о пресликавању односа владе и опозиције, а доста често и о усташама и партизанима”, рекао је политички аналитичар Жарко Пуховски. „У Загребу актуелни градоначелник Милан Бандић сматра да му не требају плакати јер користи своју позицију, као што и министри у влади Зорана Милановића користе своју, а то раде и шефови опозиције, што је уобичајено у свету.”

На злоупотребу ресурса упозорила је невладина организација ГОНГ, специјализована за праћење избора и изборног законодавства, тражећи да се против појединих учесника, пре свега Бандића, покрену поступци.

Разлог што су се и владајући и опозиција разлетели по Хрватској јесте чињеница да ће избори показати какав је рејтинг странака владајуће коалиције и опозиције. Иако је СДП и даље водећа странка, подршка јој пада, док подршка опозиционом ХДЗ-у лагано расте, што се видело на изборима за посланике у Европски парламент на коме је листа ХДЗ-а имала шест, а листа СДП-а пет посланика. У међувремену су заређали многобројни протести и штрајкови, што би такође могло утицати на изборне резултате.

На овим изборима учествују и српске странке и независне листе, истичући кандидате за већа и скупштине, начелнике општина, али и за места заменика начелника општина, градоначелника и жупана из редова националних мањина. По учешћу у становништву, мањине у 73 јединице локалне и регионалне самоуправе имају право на заменике челних људи, од тога Срби имају право на 39 заменика, а за та места конкурише 101 кандидат.

Срби се кандидују и за место градоначелника Вуковара. Драган Црногорац, кандидат Самосталне демократске српске странке (СДСС), супротставиће се актуелном градоначелнику Жељку Сабу (СДП) и кандидату ХДЗ-а Ивану Пенави. Пенаву подржава Штаб за одбрану хрватског Вуковара, познат по бесомучним акцијама против увођења ћирилице у град, али и претњи да ће контролисати ко од Срба буде гласао на изборима.

„СДСС је највећа странка Срба у Хрватској и има три посланика у сабору, 210 већника на свим нивоима, 15 начелника општина и по седам заменика жупана и градоначелника”, каже за Танјуг председник СДСС Војислав Станимировић. „Очекујемо да ћемо на овим изборима и даље остати најјача странка. Да ли ће ти резултати бити бољи или не, зависи од одзива бирача који су због лоше ситуације незаинтересовани за изборе, али и због јагме кандидата за извршне функције.”

У већем делу средина српске странке излазе самостално или у коалицији са СДП-ом или ХНС-ом. У Задарској жупанији и Пакрацу и Липику у Славонији коалирају СДСС и Демократска партија Срба, а сличних примера има још. Најбољи пример српске слоге јесте коалиција све четири српске странке које делују у Сисачко-мославачкој жупанији, па ће осим заједничке листе за скупштину имати и заједничког и јединог кандидата за заменика жупана Бору Ркмана из СДСС-а.

Коалирање српских странака позитивним оцењује и аналитичар Давор Ђенеро.

„То показује политичку зрелост странака и српске заједнице уопште”, рекао је Ђенеро за Танјуг и додао да „изабрани кандидати више странака имају и већи легитимитет јер ће представљати већи део српске заједнице”.