Руси бржи на Каспијском језеру

У атмосфери судбоносне трке с временом, Москва је о викенду извела "политички десант" на Каспијском језеру и уз, рекло би се потпуну затеченост Запада, осигурала себи споразуме с Ашхабадом, којима се на више година добија монопол у куповини туркменског гаса намењеног снабдевању Европе. Кључни вентил тог снабдевања остаће на тај начин и даље под контролом Русије.

Русија, Туркменија и Казахстан договорили су се о изградњи новог гасовода којим ће се енергија транспортовати, а наговештене испоруке "Гаспрому", могле би до 2028. да досегну и до 90 милијарди кубних метара годишње. Гасовод ће проћи обалом Каспијског језера, пресецајући ка Русији кроз Казахстан.

Усаглашена становишта три стране, ако већ не чине депласираним, оно у сваком случају смањују економску атрактивност идеје о тзв. транскаспијском гасоводу. Његове цеви положиле би се дном Каспијског језера, пропуштајући туркменску енергију до Бакуа, у Азербејџану, одакле би се гас одводио у правцу Турске.

Вашингтон и Брисел инсистирају на пројекту, рачунајући да би се оваквим гасоводом избегла опасност руске енергетске уцене у будућности.

Спектакл кључног обрта уследио је у суботу, тројном сагласношћу председника Русије Путина, Туркменије Бердимухамедова и Казахстана Назарбајева. Уговор три стране потписаће се јула 2007, с тим да изградња линије почне 2008. и да се први кубици гаса пропусте 2009.

Објекат ће коштати више од милијарду долара.

Стране су се договориле да се у исто време прошири (до капацитета од 90 милијарди кубних метара годишње) и стари, "совјетски" гасовод из Туркменије, кроз Узбекистан до Русије. Председник Узбекистана Каримов сагласио се с дорадом правца непосредно пре самита тројице у Ашхабаду.

Договор Русије и Туркменије, Русије и Казахстана и онда све три државе заједно већ сутрадан је сврстан у главне стратешке политичке успехе председника Путина. Шеф Кремља није скривао задовољство исходом, мада је инсистирао на гледишту да је једноставно реч о испуњавању обећања са самита Г-8 у Санкт Петербургу – да ће Русија обезбедити "већу понуду енергетских ресурса Европи и светским тржиштима".

Председник Туркменије Бердимухамедов, код кога су пре само три недеље већ били представници америчког "Шеврона", инсистирао је у изјавама штампи на поенти да ће "гаса бити сасвим довољно" за све интересенте. Бердимухамедов, који је после смрти Нијазова изложен понудама наклоности и Вашингтона и Пекинга, каже да планови за транскаспијски гасовод "нису потпуно одбачени". Председник је рекао да Туркменија има интереса и за тај и за гасоводе које желе Иран, Кина, Авганистан и Индија.

Али после споразума с Путином изјава многима звучи као утеха. Не само Западу већ и Кини, јер уз друго ово је и рвање Русије и Кине. Пекинг се није ништа мање ангажовао у борби за туркменски гас, а можда ће му преостати остаци туркменских ресурса.

У време састанка тројице у Туркменбашију, на самом језеру, председници Пољске, Украјине, Грузије, Литваније и Азербејџана, Качињски, Јушченко, Сакашвили, Адамкус и Алијев већали су у Кракову о транспорту каспијске енергије право у Пољску, мимо Русије. Требало је да ту буде и шеф Казахстана. Али Назарбајев је у то време био с Путином. У Краков је отпутовао његов изасланик, што је већ по себи указало на то колико је овој групи тешко да организује независно снабдевање енергијом.

Није било ни Туркменије, али је обећано да ће Ашхабад "надамо се" присуствовати самиту у наставку, октобра у Виљнусу. Без два кључна играча, успех Пољака прилично је скроман. Договорен је план да се продужи нафтовод кроз Украјину, Одеса–Броди (окренуће му се правац протока), како би се нафта из каспијских држава допремила у Плок, до рафинерије, и даље на север до луке Гдањск. Али у томе се мало шта може без Назарбајева и његовог успеха у покушају да седи на две столице.