Немамо право на грешку

Уочи посете Београду министра спољних послова Немачке Гвида Вестервелеа, који ће са представницима државног врха данас разговарати и о прихватању споразума о примени договорених тачака у Бриселу, од чега, између осталог, зависи и добијање датума о почетку преговора Србије са ЕУ, на питање „Политике” да ли је дошло до неких измена у предлогу споразума о имплементацији, који је стигао из кабинета Кетрин Ештон на који је Београд имао велике примедбе, шеф тима за примену овог споразума Марко Ђурић јуче је рекао да „смо примили к знању размишљања свих страна укључених у процес”.

„Предлог споразума може да произађе само из онога око чега се слажу две стране, од представника ЕК очекујемо у својим нацртима да не дају предност једном начину тумачења споразума. Пред нашим тимом стоји веома тежак задатак. Немамо право на грешку”, казао је Ђурић за наш лист.

Будући да конзервативни посланици, који су најутицајнији у Бундестагу, траже испуњење свих седам тачака које је Андреас Шокенхоф изнео пре неколико месеци у Београду, шта очекујете од посете Гвида Вестервелеа?

Политички дијалог између Србије и Немачке одвија се на много нивоа. Српски парламентарци и највиши владини званичници имали су протеклих месеци континуирану комуникацију са члановима Бундестага који се интересују за наш регион и питања спољне и европске политике. Док је код дела немачких посланика видљив ентузијазам и жеља да се Србији и региону отворе врата Европе, код појединих и даље преовладава негативан однос према тој идеји. Од сусрета Вестервелеа са председником Републике и другим високим званичницима очекујемо да српској и немачкој политичкој јавности буде послат сигнал да је продубљивање разумевања избор обе стране.

Да ли би постизање договора о примени споразума 21. маја на нивоу премијера било довољно за позитивну одлуку о датуму и да ли би то било учињено пред камерама, како су тражили Немци?

Идеја водиља на састанцима о спровођењу споразума на којима сам са групом других званичника заступао позиције Србије била је да се несметано продужи живот институција Срба и оних који признају Србију на Косову и Метохији, у другом облику и у околностима у којима би, на основу споразума те институције требале да буду признате и препознате од свих страна укључених у процес, чиме бисмо остварили наш циљ – стварање предуслова за трајни опстанак у покрајини без задирања у питање статуса који је за нас решен. И решаван бар једном у готово свакој генерацији. Нисмо, дакле до сада нашу борбу за праведну и одрживу имплементацију посматрали кроз призму датума. Није реално очекивати да ћемо у ту замку упасти када преговори буду подигнути на ниво премијера.

Очекујете ли притисак да се морају решити и друга питања, попут телекомуникација, енергетике…?

Притисак очекујемо и већ се са њим суочавамо. Што је брзо то је кусо и на штету обе стране. Не смемо бити подложни притисцима када је реч о овако осетљивим темама, што не утиче на нашу истинску опредељеност за постизање договора. Са друге стране, Србија захтева и очекује отпочињање дијалога о питањима имовине, црквене и културне баштине, повратка 230.000 прогнаних, и стварања предуслова за учешће у централним покрајинским институцијама у Приштини у најскорије време.

О каквом помаку је реч на разговорима који су у петак вођени у Бриселу?

Отпочињање разговора о енергетици и телекомуникацијама је предвиђено споразумом од 19. априла и недавни боравак министара Расима Љајића и Зоране Михајловић у Бриселу треба посматрати у том светлу. Сваки почетак је тежак, али наши интереси у овим областима су засновани на домаћем и међународном праву, а пре свега од виталног значаја за Србију и наш народ у покрајини.

Има ли помака у договору са Србима са КиМ о примени споразума и да ли би постизање договора 21. маја без њиховог претходног пристанка створило додатне проблеме?

Наша борба за опстанак Србије на Косову је могућа и одржива само као заједничка са нашим народом који живи у покрајини. До постизања споразума они су увек имали своје место у нашој делегацији. Тако треба да буде и од сада. Без обзира на поједине партикуларне и страначке интересе који су присутни, уверен сам да ће превладати свест о заједничком интересу и судбини.

Б. Митриновић