Обдукција пса као доказ пред судом

Пред београдским Петим општинским судом у сутра (у среду) би требало да буде изречена прва пресуда за свирепо убиство пса, прошлог септембра у Лештанима. До изрицања пресуде Слободану Плећашу и Звонимиру Миљевићу преостало је да суд саслуша вештака професора Зорана Алексића.

У самој завршници суђења у марту, вештак ветеринар је саопштио да је његов први налаз дат само на основу обдукције убијене животиње. Да би извештај био потпунији, овај стручњак је тражио увид у предмет и изјаве сведока и оптужених, после чега ће се прецизно изјаснити о догађају из оптужнице.

Термини обдукција, вештачење, сведоци, уобичајени на суђењима када је жртва злочина човек, користе се, како показује овај пример, и у процесима за насилну смрт или повређивање животиње. И све остало је слично – интересе жртве, односно, оштећене стране, у поступку заступа тужилаштво.

Да би доказало оптужницу, тужилаштву су потребни докази – материјални трагови, искази сведока и очевидаца, извештаји судске медицине. Оптуженом је потребан бранилац, јер му прети затвор од шест месеци, а уколико је његовом кривицом страдао већи број животиња или нека заштићена врста, затворска казна може бити и до три године.

Случај мучки убијеног пса у Лештанима, кога су егзекутори прво претукли, а затим везали за аутомобил и вукли, дошао је до суда управо захваљујући доказима. Наиме, постоји очевидац злочина који је све видео и касније био спреман да сведочи пред судом. Он је тело пса предао полицији, после чега је обављена обдукција. У налазу са обдукције детаљно су побројане све повреде и дат закључак који такође подсећа на налазе судске медицине када су жртве људи: "Смрт пса је насилна, наступила је као последица повреда опасних по живот...".

Од када је злостављање и убијање животиња у Србији постало кривично дело, покренуто је неколико судских поступака. У Зрењанину се суди Иштвану Кочишу, који је мачку везао канапом за главу и окачио је за цев док није угинула. Међутим, многи слични злочини остају некажњени, јер нема доказа са којима би њихови џелати били изведени пред суд.

Организације за заштиту животиња указују да је потребна боља сарадња институција – полиције, тужилаштва, центара за социјални рад, ветеринарске инспекције, како насиље над животињама не би пролазило некажњено. Досадашње искуство показује да често и запослени у институцијама не знају како да посаветују грађане када пријаве злостављање над псима или мачкама, као најчешћим жртвама. Кривице нема без доказа, па је зато кључно да за повређену или убијену животињу постоји судско-медицински налаз.

У Србији је некад тешко охрабрити сведоке да сведоче и у случајевима насиља над људима и чак децом. Друштва за заштиту животиња подсећају да је реч о кривичном делу које, као и свако друго, треба пријавити полицији. У Америци су рађене детаљне студије о вези између насиља над животињама и агресије према људима.

"Убице често почињу убијајући и мучећи животиње као деца", утврдио је Роберт Реслер, агент Федералног истражног бироа, који је радио на изради психолошких профила серијских убица.

Стручњаци из ФБИ су открили да је суровост према животињама заједничка у досијеима готово свих серијских убица и силоватеља. Једна студија је показала да су они који злостављају животиње пет пута чешће насилни и према људима.

Американац Тед Банди, за кога се сумња да је убио 40 жена, био је сведок очевог мучења животиња, а повремено је у томе и сам учествовао. Ерл Кенет Шранер прогањао је псе и мачке пре него што је силовао и избо ножем дечака од седам година. Бренда Спенсер, која је у једној калифорнијској школи пуцала и убила двоје деце, а ранила деветоро, имала је навику да пали репове животињама, док је серијски убица и канибал Џефри Дамер набијао на колац животињске главе.

Психолози, социолози и правници се слажу да је злостављање животиња друштвена опасност која не сме да буде игнорисана. То морају да схвате и обични грађани, како би помогли да се мучитељи животиња идентификују и казне.