Прошлост у четири зида

Југославија, земља које више нема, отишла је у историју, а њена историја у четири зида, у зграду Архива Југославије у Београду.

Здање у којем станује прошлост свих Југославија налази се у Улици Васе Пелагића 33, на територији општине Савски венац. То је још једно лепо старо београдско здање које је одлуком републичке владе стављено под заштиту државе.

Нови споменик културе представља значајну културолошко-историјску вредност као место где се чува богата архивска грађа која је посебно важна за проучавање развоја националне историје и културе.

Старо здање, које је пре четири године дотерано и поприлично враћено у првобитно стање, грађено је у периоду од 1930. до 1933. године, а према пројекту архитекте Војина Петровића.

Првобитно, овде је био Дом ученика средњих школа у Београду, чију изградњу је помогао и краљ Александар Први Карађорђевић, желећи да и ми имамо нешто попут Кембриџа или Оксфорда.

Наменски грађен објекат служио је за школовање питомаца Мушке гимназије краља Александра Првог Карађорђевића. А пошто је зграда грађена за школовање младежи, то је и унутрашњост њених одаја била прилагођена потребама ондашњих школараца: красили су је богата библиотека, дворана за музику и цртање, као и просторија за спорт са базеном. Имала је лепо окружење, а посебно се у њему издвајало спортско игралиште.

У току Другог светског рата дом није радио, а после рата у згради су биле смештене више војне и политичке школе. Сада већ давне 1969. године, зграду је на коришћење добио Архив Југославије.

С архитектонског гледишта, здање је обликовано у духу академизма и представља монументалан објекат сведене декоративне фасадне пластике.

Истовремено, као репрезентативан пример академске архитектуре, смештен у једном од најлепших делова града, у зони Сењак – Дедиње и поседује и значајне архитектонско-урбанистичке вредности.

– У нашем архиву чува се обиље грађе, чија је вредност непроцењива јер датира од 1918. године па до распада Југославије. Овде је богата оставштина која има статус заједничке баштине свих екс југословенских република. И у свету постоје слични архиви – каже Лилијана Ратковић-Трифуновић, помоћних директора Архива Југославије.

Према њеним речима, овде постоји и Дворски архив у коме може да се види много тога што припада нашој давној прошлости, али и данас занима многе историчаре, истраживаче, аналитичаре и из свих бивших југословенских република и из света.

У овом простору се организују и изложбе које с времена на време изроне прошлост на светлост дана.