Крагујевчанка на трону

Крагујевац – У суботу увече, одмах по проглашењу победника 52. такмичења за "Песму Евровизије", Крагујевац је експлодирао. Усклици одушевљења, песма и музика испунили су родни град Марије Шерифовић. Колоне њених обожавалаца слиле су се ка централним градским улицама, а прославу Маријиног тријумфа није могао да поквари ни пљусак.
Уз навијање попут оног на фудбалским стадионима, на хиљаде Крагујевчана дочекало је зору. Уз Маријино име највише је скандирано име родног Крагујевца, док се током читаве ноћи на видео-бимовима вртела "Молитва". "Небо зна ко је најбољи", узвикивали су Крагујевчани, а Маријин стриц Милан тај тренутак ће, како каже, памтити заувек.

– На улицама сам, после много времена, видео један нови град. На стотине младих и насмејаних људи, ту слику ћу заувек памтити. Нећу заборавити ни њену конференцију за новинаре после победе, када је узвикнула: Крагујевац, Београд, Србија, тим редом. Можда ће то многи заборавити, али мислим да ће се Крагујевчани тога дуго сећати – рекао је Маријин стриц за "Политику".

Према његовим речима, Марија се већ спрема за велику европску турнеју, али ће, одмах по окончању доћи у Крагујевац. Дочек је планиран за 22. мај.

– Неће моћи да буде као у Београду, али ће Марија у Крагујевцу одржати велики концерт. Биће то прилика да је поздраве сви њени обожаваоци – вели Милан.

Маријин пут ка европском музичком врху пратила је и њена бака по мајци, Гордана Васић. Иако већ у годинама и са озбиљним здравственим проблемима, није се одвајала од телевизора.

– Још од петка и полуфинала била сам врло узбуђена. Наступ у финалу једва сам испратила, а кад је моја унука победила, као да ми је болест прошла. Више нисам осећала никакав бол. Кад ме је Марија назвала, питала ме је јесам ли жива, а ја сам јој рекла да би овако нешто пожелела и најцрњем душманину. Маријина победа ме је излечила – каже бака Гордана.

Марија Шерифовић је рођена у Крагујевцу, 1984. године. Стасавала је уз мајку Верицу, популарну певачицу ромске музике, и оца Рајка, бубњара, а и њен деда Јашко је био познати хармоникаш. Међутим, како причају њени рођаци, музика се није одмах залепила за њихову Марију.  

– Била је талентовано дете, али је, не могу да грешим душу, од ње било и талентованијих. На првом фестивалу "Деца певају хитове", мислим да је била пети разред основне, она је освојила шесто место са песмом "Боди гард" Витни Хјустон. Тек после две-три године, њен таленат је експлодирао. Била је упорна и то се исплатило – каже стриц Милан.

Иако су је саветовали да пева "народњаке", Марија се, каже стриц Милан, определила за поп музику.

– Знали смо да је пут којим је кренула тежи, али она нас, срећом, није послушала. Сад је све прошло. Нисам емотивац, али кад сам је видео на балкону београдске скупштине, пред оноликом масом, пустио сам сузу. Нисам могао више да издржим – препричава своје прве утиске Маријин стриц.

Марија је у Крагујевцу завршила Прву гимназију, а стриц Милан каже да јој без тога не би дозволили да се бави музиком. У граду се још препричава када је као матурант довела трубаче у школу.

Иначе, честитке за њен тријумф баки Гордани још стижу. Зову је рођаци са свих континената, а она, како каже, више не зна ни са ким разговара.